Razlika između filmova i realnosti

Ćao svima ,

Pre nego što počnem sa ovom temom moram svima da se zahvalim jer........

ZVANIČNO IMAMOO 2000 PREGLEDA!!!

HVALAAAAAAA VAM SVIMA ŠTO ME PODŽAVATE!!

Žao mi je što ne možete da vidite osmeh koji mi je trenutno od uveta do uveta a nije  još ni godinu dana prošlo od kad sam otvorila blog . 

Od srca vam hvala!!!!!

Obećavam da vas neću izneveriti ;)

Ps . moram znacima da pišem smajlije jer ih je platforma uklonila . Dobro , šta je tu je.... 

Sigurno vas čudi ovaj naslov ...

Odmah ću preći na stvar.

Upravo sam  ponovo pogledala ruski film "Led" , nakon što me je neko meni veoma drag ,   podsetio na njega .

Ta osoba kaže da ja veoma ličim na glavnog junakinju Nađu , što i jeste pomalo istina. 

Ukoliko niste još uvek pogledali , stvarno je vredan gledanja . 

Ukratko ću vam prepričati o čemu se radi kako bi ste mogli da razumete o čemu je reč .

 Dakle  ovako...: 

Glavna lik Nadežda Lapšina , ili Nađa kako je svi zovu , oduvek je želela da kliza. 

Žena koja trenira klizače na ledu ,  je rekla kako ona nema talenta , kako ima krive noge ....

Ali ona nije odustajala ,  već se danonoćno trudila , sve dok nije postala šampionka . 

Dok je klizala jednu tačku , pala je i slomila kičmu , i ostala ne pokretna , odnosno nije mogla da oseća noge. 

Pošto ljubav uvek svugde ima glavnu ulogu , i ovde je imala.... 

Nađa je prohodala zahvaljući motivu ljubavi , koju je osećala prema Saši . 

Na kraju je ponovo postala šampionka , i ako je odustala od života nakon što je ostala u kolicima . 

Ovaj film je inspirisan istinitim događajem . 

Film je predivan  i imam najbolje utiske , može poslužiti kao motivacija , da unese nadu u živote . 

Stvarnost je takva da su to samo filmovi . 

Ja ne želim da se iko razočara , ako nema takav  lep kraj kao što je ovde u flimu . Jedino što želim jeste da volite sebe. 

Svaka bolest je različita , ne možemo očekivati da se to čudo odjednom desi , jer mi radimo na njemu . 

Nikad nisam spustila glavu , niti ću . 

Jednostavno sam naučila da imam cerebralnu paralizu , to ne mogu da uklonim . 

Za sve treba upornost i želja . ZA SVE !

Jedan od razloga što stalno govorim da volite  sebe . jeste iz jednog vrlo važnog razloga : 

Da se ne biste razočarali . 

Možda i ja jednog dana stanem na noge kao glavni lik , možda ne . 

Nikad ne znam šta budućnost ima spremno za mene , ali šta god da je biću spremna sve da primim .

Trudite se , na vama je da postignete cilj . 

Ali ako ne možete na noge posle nesreće , ......

Ne bacajte se u očaj .....

Ja sam rekla da ništa nije nemoguće , ali nikad se ne zna šta nam je život spremio . I dalje mislim  da je sve moguće. Samo sve zavisi na to kako gledamo stvari . 

Evo na primer ja:

Za moju dijagnozu , i to kako mi je krvarenje oštetilo mozak , neću moći samostalno da se krećem . 

Ko zna ..... Možda ću za nekoliko godina naučiti da hodam duže uz hodalicu . 

Zato kažem da su to samo filmovi , jer do tog cilja koji je Nađa postigla za par meseci , nekom trebaju godine . Nadu treba držati blizu srca , i nikad je ne puštati .  

Ovo ne pišem ni sa kakvom lošom namerom , naprotiv . 

Kako se ne bismo bacili u očaj , ako rezultati nisu isti kao u flmu , moramo da naučimo da cenimo život , čak i onu najmanju sitnicu , jer se nikad ne zna . 

Naučila sam da živim sa tim što sam invalid ,, i srećna sam sa životom ,

Kucajući ovo i ja sam dobila nade. 

Hvala vam što ste uz mene . 

Uvek uz vas ,

Vaša Aurora <3

Iz noćne more , u iskustvo

Ćao svima, 

Znam da sam dosta grešila , ljudi nisu sveci , i normalno je da grešimo , niko nije idealan . 

Jedna moja greška je bila ta što sam se osesaćala manje vrednim , nego što ustvari jesam .

Mislila sam da nisam dovoljno dobra da bih se uklopila , bila sam usamljena , kao i danas , samo što mi to sada  ne smeta.Tada jedan od glavnih ciljeva bio mi je da se uklopim , na bilo koji način . 

Izgubila sam ono što je najvažnije: stav i samopoštovanje.

Imala sam prijatelje , da, ali oni nisu pozitivno uticali na mene . Osećala sam se neprijatno u svojoj koži , a to su moji "prijatelji" uzimali u svoju korist.

Bila sam jako naivna , lakoverna, dopuštala sam drugima da upravljaju mojim životom , kao u lutkarskoj predstavi.

Jednog dana , kad sam osetila da ne mogu više , počela sam da obraćam pažnju na njiovo ponašanje.  

Znam da je svako druženje nije isto , ali oni nisu lepo postupili. 

Ogovarali su me , ismevali mi se iza leđa , a kad bi bili u mom društvu , ponašali bi se isto onako lepo i nežno. 

Kad sam shvatila šta se tačno dešava , kakav je to ustvari svet oko nene , pun laži , obmana, koji sam ja mazala opravdanjima , jer to nisam htela da prihvatim , tada se prava , borilačka i jaka Aurora uzdigla iz pepela , jača nego ikada , spremna da se odbrani.

Nisam morala te osobe da teram iz svog života , one su same izašle iz njega , kad su shvatili da ne mogu više ništa da izvuku iz njega . 

I ako mi je na početku bilo teško, ne zato što sam ih želela nazad , već zato što sam navikla na na njih . 

Plašila sam se da ostanem sama. 

To se i desilo , nisam mogla to da sprečim . 

Pošto nisam htela da krivim sebe , za to što sam ostala sama, to je samo pravilo jako veliki teret , koji me je samo gušio, nastavila sam napred, što je bilo jedino što sam mogla.

Bila sam sigurna da vredim više ,nego što su mi govorili. Znala sam da mogu više.

I ako sam se uzdigla i izletela iz pepela , krila mi se nisu izlečila , toliko brzo koliko sam ja htela.

Ožiljci su bili veliki .

Ponekad mi se činilo da ću ponovo pasti u pepeo .

Nisam to mogla da dopustim.

Pretvorila sam bol i razoračerenje , u bes., koji je bio dobar , ne onaj osvetnički . 

Bes je bio onaj kakav mi je trebao u tom trenutku , onaj koji me je naterao da ne gledam u prošlost , već samo da gledam napred  i ne osvrćem se nazad. Učila sam , radila na sebi , baš na onom raspustu između osnovne i srednje  škole. 

Saznala sam šta mi se sviđa , šta ne ....

Koliko trpim neke stvari...

Sve što sada čini Auroru. 

Ovu koju vi sad poznajete .

Aurora , koja zrači pozitivnom energijom i vedrim duhom .

Ne kajem se toga što se desilo , služilo mi je da se pronađem .

I ako , kao što sam pominjala ranije , besna sam na mlađu Auroru. 

Priznajem da nisam ponosna na ovaj deo sebe , ali želela sam da i to podelim sa vama. 

Ovo moje ne tako lepo iskustvo može i vama da posluži ., da nepravite iste greške kao ja . 

Kao što sam rekla , sve se desi sa razlogom .

Život nas izaziva , mi biramo , da li ćemo se boriti ili ne .

Imam sreću što imam divnu porodicu,  koja mi je najveća podrška.

Ove rane su zacelili moji novi prijatelji , koje pozdravljan i nadam se da će se pronaći u ovoj poruci . 

Volim vas!

Pepeo je nestao , pretvorio se u sećanja . 

Nadam se da je ovo služilo da shvatite koliko je bitno voleti sebe , onakvi kakvi smo . 

Može vrlo da naškodi psihičkom zdravlju , samim tim  i fizičkom zravlju.

Isto tako kako ja imam podršku , imate je i vi. 

Imate moju podršku , koja ne traži ništa za uzvat , samo da vidim osmeh na vašim licima.

Uvek uz vas, 

Vaša Aurora.   

Trud

Ćao svima, 

Neko meni mnogo drag mi je rekao da vidi da ću biti uspešna osoba u budućnoti. Ta osoba je moja razredna ,koju pozdravljam i zahvaljujem joj se na podršci. Hvala Vam što verujete u mene , kao i ljubitelji  mog bloga koji su počeli da se javljaju , i veoma mi je drago zbog toga. Naravno, moji prijatelji i porodica , moja najveća porška , koji su uvek tu, hvala vam što ne sumnjate u mene.

Kroz sve postove sam nekako provlačila trud , i navodila da je to najbitnija stvar , ukoliko želimo da uspemo u nečemu . Ljudi me opisuju kao vrlo radnu , i upornu osobu , što i jesam . 

Recimo , ako govorimo o školi , priznajem da sam šteber . Ne smeta mi , možda sam malo preokupirana sa školom , pogotovo sad kada imamo online nastavu. Možda preterujem , istina . Verovatno treba da slušam ljude kad mi kažu da treba da se opustim . 

Jače je od mene , jer volim da sve što uradim bude dobro , bolje rečeno da ja to ja smatram dobrim. 

Možda neko misli da je to moja dobra osobina ,neko loša , ali taj trud nije uzaludan . 

Ni jedan trud neće biti uzaludan , ako stvarno nešto želite . Čak i kad nam neke stvari ne idu . 

Veoma sam uporna osoba , i nikad se ne predajem . To je poslednja stvar koju bi u životu uradila .

Kad shvatim da ima duplo težih stvari , i da odustajanje nigde ne vodi sem depresiji i očajavanju , zainatim se . 

Ništa se preko noći ne stvori . Biljke se moraju zalivati , kako bi nastao cvet . Isto tako ide i sa 

životom . 

Lično mi se sviđaju teži zadaci , gde moram malo da se pomučim , sreća kad to nešto uspem bude veća nego kad mi lako stvari pođu od ruke. 

Ne znam da li to ima veze sa tim što mi je život konstantna borba, pa me ti uspesi ojačavaju da svaki put pokušam nešto teže . Izgleda da volim da izazivam samu sebe. 

I ako mislimo da je neka stvar laka , recimo biti poznata ličnost , pa to baš nije istina .

Sve zavisi u kom pravcu idete . Naravno , talenat mnogo pomaže , ali može i bez njega dosta toga da se postigne , samo ako ste uporni . 

Nikad nam se neće nešto ispuniti ako kažemo :"E , ja hoću da budem to i to....." , a ne ulažemo u to mnogo sati rada . Trudimo se zbog sebe , a ne zbog drugih . Niko neće živeti naš život umesto nas . 

Neke stvari mogu da nas motivišu , kao što su hvale,koje i ako kažemo da nam ne znače , iskreno kome ne prija neki kompliment ?

Naravno i kritike pomažu , kao što sam rekla u ranijim postovima , one izazivaju inat , koji naravno svi imamo . 

Jačaju osobu , jer se tada javlja potreba za borbom i dokazivanjem da to mi možemo . Znam ,zato što se to u mom životu jako često dešava . Pogotovo uvrede kojih ima dosta . Možda zaboravimo osobu koja nas je uvredila , ali te izgovorene reči nikad , one odzvanjaju u glavi non-stop i uvek su prisutne.

Ni same poznate ličnosti nisu stigle do tog mesta gde se sad nalaze tek tako . 

Poznati sportistu , kao što je Novak Đoković . je isto morao da se pomući kako bi imao poziciju koju ima sad . Morao je da trenira , i to dosta . Pevači ,takođe vežbaju glasne žice . Sve se može postići upornošću , trudom , radom i zalaganjem . Onaj ko je od samog početka sa mnom , i čita ove blogove , verujem da je primetio koliko se moje pisanje promenilo od prvog posta , Što je definitivno velika razlika . I ja sam dosta radila na sebi prvenstveno pišući ove postove , tako kako pomažem ostalima , usput pomažem i sebi. 

To se nije desilo preko noći . U osnovnoj školi sam bila mnogo drugačija , i ljuta sam na mlađu sebe . 

Ali uspela sam da se promenim , trudila sam se zbog sebe , da bi se ja osećala bolje . Na početku sam sebe terala da radim neke stvari , ali kad sam uvidela koje rezultate moj napor donosi , bila sam zadovoljna i srećna. 

Nikad se nećete pokajati , ako se malo pomučite , to je sve zbog sebe , ni zbog kog drugog . 

Znate da nikad niste sami.

Uvek uz vas , 

Vaša Aurora.

Svako loše ima svoje dobro

Ćao svima,
Kao što sam u ranijim postovima pominjala da i ja imam probleme kao i svi ostali.
Pričala sam o tome kako su me tretirali , ali to nije sve . Kad budem spremna da podelim sa vama još jedan deo svog života, shvatićete, da je ono što vam govorim istina.
Kada bi me neko sreo na ulici nikada ne bi ste mogli da poverujete da me  mnogo stvari muči.  Snovi me trenutno  muče.
Naša izvrnuta realnost . Ponekad se tamo dešavaju stvari koje bi smo voleli da se dogodi.
Mislim da mi se jedan san non-stop vraća. To se dešava zato što deo mene podsvesno želi da to bude istina.
Da bi ste razumeli o čemu tačno pričam reći ću vam . Osetiću se bolje ako vam kažem i rasteretim dušu .
Uglavnom uvek isto počinje:
Ja razgovaram sa drugaricom na telefon . Govorim joj kako imam nešto vrlo važno da joj kažem .
Stvar je o tome da sam nekako uspela da prohodam . I želela sam sve da iznenadim.
Sve moje drage osobe su bile pozvane , niko od njih nije znao u čemu je reč . Kad sam ušetala sama , svi su ostali zatečeni . Plakali od sreće .
Kad sam u postu "Ja sam invalid pa šta? " , rekla da ne mogu baš da razumem ljude koji su doživeli nesreću .
Ja nikad nisam mogla da hodam . Nisam ništa izgubila, oduvek sam ovakva . Želim da osetim kako je to trčati , i hodati , ponekad mi bude teško , jer sam odavno shvatila da to nikad neće moći da bude istina . Znam da je normalno . Ipak budem besna na sebe , jer dopuštam sebi da se povređujem . Možda nije toliko velika želja da hodam nego da moje voljene osobe osete to osećanje kao u tom snu . 

Znate zašto sam još  besna?
Zato što oni to već osećaju , samo što ja to ponekad ne primetim .
Kad me vide da sam srećna , znam da su i oni.
Koliko god neko smatrao da je biti invalid smak sveta, pa , ja sad otvoreno govorim da grešite i ako to govorim od kad sam otvorila ovaj blog .
Jeste da imam malo prijatelja.
Oni su tu zbog toga što žele .
Znam da će uvek biti .
Nekada sam imala povez , i nisam uviđala koliko zaista vredim .
Zato mrzim kada me osobe sažaljevaju .
Nemam  razlog zašto . Takve osobe meni ne trebaju . Ukoliko nešto ne uspem ,pokušavam da uspem , čak i milion puta . A ako ni tad ne uspem , nije me sramota da zamolim nekog za pomoć . U tome nema ničeg lošeg Mada sam vam do sada u ovom postu govorila šta gubite. Da, na žalost gubite deo koji je bio smisao vašeg života , i kajete se što ga niste više cenili . Možda ovo zvuči malo surovo , i grubo , ali ja uvek govorim istinu koliko god ona gorka bila . 

Ne mogu da hodam . Tačno je.
I šta sad?
Mislim da bi ste sada bili na mojoj sahrani da bih krenula da se jadam za sve što ne mogu.
Znam da je to normalno, očajavati . Ali možda treba da nađete nov smisao života.
Koliko me ponekad boli što neću znati kakav je osećaj hodati , znam da vredim .
Imam hrabro srce i čistu dušu . Upoznala sam vrednosti života .

Tu energiju koju svi koriste za trčanje , ja je delim sa vama . Ne kajem se zbog toga . To što sam invalid nije kazna za mene . Već imam priliku da obasjam vrednosti života . Pomogla sam prijatelju da nađe svetlo u životu . Pozdravljam ga ovim putem .
Do nedavno nisam znala da je to cilj mog života. Kad sam saznala osetila sam mir i sreću . Uvek sam volela da pomažem drugima . To je moj cilj .
Drago mi je da je moj osmeh prelazan . Naučila sam da živim tako .
Dan za danom .
Život će me jednog dana iznenaditi .
Tad kad to budem najmanje očekivala.
Možda ne bi trebali da se pitate šta ćete sa sobom u crnim momentima , tada ćete se još više osećati loše .
Vremenom će se sve karte otvoriti same.
Znate da sam uvek uz vas , možete mi pisati kad god želite na instagram profilu @aurora_25_06 .
Možete da računate na mene .
Uvek uz vas,
Vaša Aurora 

Ista ali različita

Ćao svima ,
Kao što sam vam rekla u ranijim postovima , razlikujem se od ostalih samo zbog kolica.
One me dosta izdvajaju.
Stvarno i jesu upadljiva . Izdvajaju me više nego što bih želela.
Pogotovo zato što ne izgledaju kao obična invalidska  kolica .
Ukoliko ste čitali "Kako izgleda moj dan na ekskurziji "‚imali ste priliku da vidite kako izgledaju.
Konstrukcija celih kolica je teška  19 kilograma , prednji točkovi su uži i mnogo pokretljiviji nego kod običnih kolica . Zadnji točkovi su širi , pa nam je potreban širi ulaz , i naravno prolaz . Zbog toga obično ne mogu da uđem u svaku radnju jer su negde rafovi uski .
Stepenice su takođe jedan problem . Pored staze , naravno.
Nikada me nećete videti da idem sama . U prethodnom postu i u postu " Cerebralna paraliza " rekla sam da sam imala krvarenje u mozgu koje je ostavilo nepromenjive posledice .
Više mi je oštećena desna strana mozga , te mi najveći problem pravi leva ruka .
Nemam veliku pokretljivost sa njom . Skoro pa je i ne koristim .
Ne mogu samostalno da je okrenem i obično koristim ili celu šaku ili samo palac i kažiprst .
Zbog toga ne bih mogla da kontrolišem kuda idem . Pokušala sam kad sam bila manja i samo sam išla u krug .
Zato uvek neko mora da ide sa mnom , tj da mi pravi društvo .
Zahvalna sam prvenstveno porodici , i naravno ljudima koji mi pomažu. Pogotovo ako im to nisam tražila.
Cenim to.
Najviše sam zahvalna jer sam uvek bila uključena u društvo .
Ne izlazim baš svaki dan . I to je normalno .
Najbitnije je to da se nikad nisam sakrivala. 
Zašto bih?
Nisam čudovište.
Imam pravo da se osetim prihvaćeno .
Istina je da iskačem iz normalnosti. Nikad me nije bilo sramota da se pokažem svetu . 
Nemam šta da krijem . Ali i to što sam upadljiva ima svoje prednosti .
Na primer....
Šta je prvo što primetite kad me vidite ?
Kolica naravno.
Sledeća stvar je moj osmeh . Moje najveće oružje .  Ono je uvek tu .
Naravno, ja jesam ozbiljna . Ali osmehom širim pozitivnu energiju.
Ta energija koju nosim , prelazna je .
Dajem  ljudima želju i nadu da se bore.
Ne smetaju mi upitni pogledi . Kakvi god da su , svi ljudi primaju istu poruku .
Moju želju da se borim .  Naravno da nikad ne odustajem . 
Znate zašto sam ista?
Ljudsko biće sam .
Imam probleme , ko ih nema?
Suočavam se sa svakakvim izazovima.
Nikad nisam tražila nikakvu povlasticu .
Pohađam školu kao i svi oni . Imam sve potrebno da budem prihvaćena .
Ako gledamo fizičke razlike , svi se razlikujemo . Boja očiju je nekom svetla , nekom tamna.
Neko može da ima riđu , neko smeđu , a neko plavu boju kose.
Po čemu bi smo se razlikovali da bi svi izgledali  , mislili , i radili isto?
Ni po čemu.
Trebali bi smo više da cenimo razlike. 
Svet bi bio toliko dosadan i monoton . 
Ono što želim da kažem jeste da je lepo to da smo posebni . Svako ima mesto na ovom svetu .
Ne treba se sakrivati od sveta.
Učimo od njega.
Dopusimo da neko uči od nas .
Najbitnije je da ne prestanemo da se borimo. 💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪
Uvek uz vas,
Vaša Aurora💟