Školski dan

 Ćao svima, 

Kao što znate , trenutno sam učenik bečejske gimnazije gde sam tretirana kao i svi ostali. 

To znači da možete da pohađate koju god školu hoćete , bili invalid ili ne.

I dalje ne mogu da verujem da je prošlo već tri godine od kad sam se upisala u gimnaziju ,zaista je vreme proletelo.

Kako je prilagođeno?

Škola se unapred pripremila , za moje školovanje .

Pozvali su moje roditelje , mog ličnog pratioca i mene 31. avgusta  2018. godine , kako bi sve bilo spremno za taj prvi dan u srednjoj školi. 

U školu ulazim i izlazim na glavni ulaz , zato što je na đačkom ulazu previše strmo , kako bi se moglo bezbedno ući .

Rampa , dve metalne šine , koje se mogu premeštati , u zavisnuti od udaljenosti točkova ( moji točkovi su malo širi.)

Ona se namešta kad ja dođem u školu , a sklanja čim ja izađem .

Pošto sedim tokom dana u kolicima , moralo se uradi par  korekcija:

- Napravljen je sto kako bi kolica mogla da stanu i da ja mogu normalno da pišem , a da mi usput ne udara kolena.

To izgleda ovako:

Kao što možete da vidite , imam i deo gde mogu da stavim tašnu , kako bih samostalno da vadim knjige iz torbe.

U kabinetu za računarstvo i informatiku , postavljene su dve daske , kao što vidite na slici , kako bih mogla da koristim sve , ali zbog leve ruke, koju  kao što sam vam već napomenula koristim samo kao pomoć ,  moje drugarice priskoče u pomoć kad god zatreba .

 

Hvala mom ličnom pratiocu,  Kristini  Ivi i Kai , što ste uz mene😍

Sabrina , jedva čekam da se ponovo družimo u školi.

Ne zaboravite jednu bitnu stvar.

Niko ne može da nas izdvoji , ukoliko mi to ne želimo i ne dozvolimo.

Nadam se da će jednog dana osobe sa invaliditetom biti potpuno prihvaćene.

Uvek uz vas, 

Vaša Aurora💝