Operacije

Ćao svima ,
Svi vi znate da sam od rođenja  u kolicima ali morala sam da operišem tetive na  obe noge kad sam išla u 3 i 4 razred osnovne škole , i želela sam da podelim sa vama kroz šta sam prošla te dve godine.

 Kako sam podnela vest o operaciji?

U početku sam bila ŠOKIRANA , i ceo put  do kuće sam razmišljala kako će to sve izledati , ali  znala sam da koliko god to bilo teško to za mene bilo i za moju porodicu je isto toliko teško možda još i više , ali uvek će biti tu . Nije to sve imala sam i savete od prijatelja koji su prošli kroz sličnu  situaciju tako da sam mogla samo mirno čekam da taj dan dođe i da se nadam da će prestati da me bole noge od naglog rasta i ako je i ovo posle operacije moralo da boli dok sam u gipsu . Morala sam da se nadam  sa će sve biti uredu.

Pripreme za operaciju 

U bolnici sam bila 2 dana pre operacije da bi doktori mogli da me pripreme za  taj dan . Prvo su me poslali kod psihologa  koja mi je rekala da će sve biti u redu i da ću se od inekcije pre operacije osećati kao pijana .....i da ću videti na životinje sa tri oka ... Mislim da me je više preplašila nego što mi je pomogla ... ali to se nije desilo . Osećala sam se ukočeno i nisam mogla da se pomeram . Kad sam ušla u operacionu salu medicinske sestre su mi stavile masku i rekle da brojim do 10 . Tu sam zaspala.˙(Noć pre operacije ne sme da se jede i pije)Pre nego što krenem dalje hoću da naglasim da sam operisala obe noge sa razmakom od par meseci i 1. put sam operisala levu a 2. put desnu nogu.

Posle 1. opracije

Posle  svake operacije pacijent mora 4 sata da leži i posle 2 sata može normalno da pije jer pre toga može da se pije samo po malo , a tek  posle 4 sata može da  ustane i jede . Ovde su mi oprisali i ahliovu tekivu i onu na kolenu. Nosila sam gips 6 nedelja . Kad su mi ga skinuli otkrili smo da mi rana nije dobro zarasla . Imala sam duboku rupu . doktori su odmah reagovali i doveli plastičnog hirurga koji mi isterao malo krvi i stavio plastičnu kožu .  Poslali su me na rehabilitaciju gde sam 2 nedelje vežbala ruku i drugu nogu ( dok sam na operisanoj nosila ortozu koja se inače nosi samo par dana a posle noću) dok rana nije zarasla .Bila sam na rehabilitacji 6 nedelja .

Posle 2. operacije

Sada ću vam ispričati kako izgleda buđenje od opracije jer se kod 1.operacije ne sećam .Kad sam se probudila čula sam sve oko sebe ali nisam mogla ništa da vidim ( ne brinite to je normalno jer organizam treba da se vrati u normalu jer vas na silu probude da bi videli kako je pacijent posle operacije ) Ovaj put sam operisala samo tetivu kod kolena . Da ne bi došlo do slučaja od 1. opracije ovog puta su mi stavili PLASTIĆNI GIPS . Nosila sam ga 9 nedelja ( jer su mi pravili novu otrozu ). Posle su me poslali na rehabilitaiju gde sam bila 5 nedelja . 

Razlika između plastičnog i običnog gipsa

 Razlika  između ova dva gipsa jeste da je plastični gips od čvrstog materijala i izunutra ima neki materijal kao vlažna maramica kad je baš isteglite . Takođe ima malo mesta tako da može da se malo pomera deo tela ( ako možete nemojte baš preterati da pomerate ) Ne znam koji bih vam gips preporučila jer mi se plastiči gips pomerao i urezao u kožu jer su mišići atrofirali  . 

Nadam se da sam mogla da pomognem i da vam se tema dopala .

Vaša Aurora

 

 

Život iz mog ugla

Ćao svima,
Kao što već znate od rođenja sam u invalidskim kolicima , i navikla sam na to .Ljudi me pitaju zašto se smejem i uvek sam pozitivna . Ne razumem zašto ne bih bila . Zato sam odlučila da sa vama podelim kako izgleda život iz mog ugla .
Razlika između mene i ostale dece jeste samo to što ne mogu da hodam .Moja kolica su ona koja privlače pažnju i poglede ali ja ih ignorišem .Kada sedim u stolici nema puno ralika između mene i ostalih . Istina je da ne mogu da radim  neke stvari kao moji prijatelji , ali dajem sve od sebe da uradim to na neki svoj način . Istina je da veći deo dana sedim , ali šta se tu može ? Navikla sam .
Za mene skoro nema prepreka , uglavom mogu da se krećem svuda ( uz malo pomoći jer neko mora da me gura ) Zahvalna sam svojoj porodici i prijateljima na podršci , a moja želja u ovom postu jeste da svi možemo sve i da nema potrebe da se izolujemo i odmah odustanemo , već da svi imamo mesto na ovim svetu . Niko ne misli isto , svet ne bi postojao  neke razlike nas čine posebnim ( ne mislim na invaliditet , već na to da to da su  nam karakteri različiti ) .
 Zato NE ODUSTAJTE , BORITE SE !
Volela bih da komentarišete i podelite svima kome ovo može da pomogne
 Vaša Aurora