Svetski dan osoba sa invaliditetom - posvećeno Mini Filipović

 Ćao svima, 

Kao što možete da vidite u naslovu , danas je svetski dan osoba sa invaliditetom , i želela sam da ga obeležim na jedan veoma poseban način , da ga posvetim prijateljici Mini Filipović.

Mina  ima cerebralnu paralizu kao i ja , i takođe je jedan veliki borac !💪

Prvo sećanje koje imam iz instituta (bolnice) , jeste kako smo se Minica i ja  upoznale , i ulepšavale jedna drugoj dan . Tačno se sećam da je gledala "Nodija" i ponudila mi da joj se pridružim . Tradicija gledanja filmova se nastavila , mada se  krug osoba koji gledaju , proširio ,ne znam kako da opišem moj odnos sa Minom i njenom mamom , koje obožavam , sa kojima se još uvek čujem , i prosto mi je lepo da se prisetim nekih ludih stvari , koje smo tamo proživele .

Mina uskoro mora da ide u Rusiju kako bi tamo primila terapiju, i zato želim malo da se vratim u prošlost , i opustim drugarice,za to služe sećanja.

• "Pera Ždera"

Definitivno sam morala da stavim to kao prvu stavku , zato što je sretanje tamo neizbežno , i Minino omiljeno mesto, naravno, mada  nismo išli uvek sami , obično bi se pokupila cela ekipa , i otišli bi smo svi zajedno .

Nije ni to uvek bio slučaj , ponekad bi me Mina i njena mama posetile  ukoliko bi imale neka posla u Novom Sadu, pa bi moj monotoni dan ispunile smehom i promenile bi ga svojim dolaskom .

•  Sobe

Igrom slučaja nekako se  naša ekipa  uvek pronađe , i pravimo šou u bolnici , ali ako nećemo mi , ko će ?😂 I ako uglavnom imamo vežbe po ceo dan , nekako uvek pronađemo način da se zabavimo i uživamo koliko je to moguće . A  znate šta je najbolje? Skoro uvek smo u istoj sobi , kako bi smo podržavali jedni druge u teškim situacijama.

Ja sam joj pružala ljubav i bila tu kad joj je bilo teško , a kad je meni to bilo potrebno , znala sam da će uvek biti tu i nasmejati me , zato je toliko i volim , zato što smo na neki način postali kao jedna velika porodica , i ne samo Mina i ja , nego i ostali momci , sa kojima sam takođe bliska , ali neću da ih pominjem zbog njihove  privatnosti , ali će oni znati kad pročitaju na koga mislim , jer smo se zajedno zaista smejali do suza , i to nikada neću to zaboraviti ! Hvala vam što činite deo mog života !

Ko bi rekao da bi nas vežbe tako spojile ? 

• Bioskop može da počne !

Kao što sam rekla , okupljali bi smo se da gledamo neki crtani zajedno , jer verujte mi kad ste 3-4 nedelje tamo zatvoreni , bilo šta je dobrodošlo.  A kad vam kažem bioskop, stvarmo to mislim , tako bi smo se ređali , kao da smo u bioskopu , otvorili grickalice i gledali šta je na repertoaru tog dana . 😂

Ponekad bi nas bilo toliko puno da smo uzimali stolice iz boravka kako bi smo se rasporedili da tako da svako može da vidi.

Mina , držim ti palčeve da sve prođe dobro , i jedva čekam da se ponovo vidimo ( najbolje  bi bilo da se vidimo svi na gomili) , naravno kad sve ovo prođe , jer mislim da zaslužujemo da se na dugo i na široko ispričamo , jer smo odrasli zajedno, kao sestre i braća. Da možda smo se čačkalli i međusobno šalili , i ako je to sve bilo iz dobre namere , da bi smo jedno drugom izmamili osmeh . 😍😘😘😘

Ovo je  jedna naša šetnja

Moja prva poseta Novom Bečeju , koji naravno nije mogao da prođe bez moje Mine!

Nas dve smo dokaz da neka prijateljstva nemaju kraja , i iskreno ne znam kako bi preživela tamo bez svojih prijatelja.😊

Uvek uz vas, 

Vaša Aurora💜