Ćao svima,
Obećala sam vam da će biti drugačijeg sadržaja na blogu, a ovo je prva tema koju ćemo drugačije analizirali, kako biste videli da sam ja pored toga što imam cerebralnu pralizu, i što sam korisnica invalidskih kolica- zapravo obična devojka.
Često za sebe čujem da se ne zadovoljavam prosečnim, te sam rešila da pitam i neke prijatelje koji su njihovi visoki standardi.
-Posao
-Ljubavni partner
Eto takve standarde imam i ja. O momcima ne bih ponovo da pričam jer bi to ponovo povuklo temu kako sam osoba sa invaliditetom i da ja imam neke prepreke koje nisu vezane samo za visoke stadarde. Samo se nadam da će pravi doći u pravo vreme.
Što se tiče posla, tu bi se opet moglo pričati kako osobe sa invaliditetom nailaze na dodatne prepreke, a ukoliko vas to zanima imate emisiju u sklopu bečejskog i novo bečejskog portala -Web info-
👇
Ne znam da li sećate, ali na samom početku sam ja pričala o tome kako bi trebalo stići do cilja. To je zapravo suština svega.
Na časovima filozofije pričali smo o sofistima, tačnije relativizmu.
Na primer, meni sad može da bude hladno, da nosim jaknu, a dok neka druga osoba može da ide u kratkim rukavima.
Tako i zadovoljavanje u životu. Ono je subjektivno, i ne mora da ima nikakve veze sa činjenicom da sam ja osoba sa invaliditetom.
Ne nailazim samo na fizičke prepreke u životu.
Činjenica je da život stavlja poslove na tržište, te da ako se neko ne zadovoljava sa nekom sumom novca, ta osoba će težiti ka tome.
Ali nećemo govoriti samo o poslu, već o životu uopšteno jer u toj 'igri', veliku ulogu igra i stav i karakter.
Kad kažem to, mislim na okolinu, koja misli da nas zna najbolje.
Ljudi oko nas mogu da nam daju savete, a na nama je da li ćemo saslušati ili ne.
Stvar je u tome da iako nam je uglavnom predočeno da smo svi isti( mislim na ljude), to nije baš tako.
Kad smo učili o sofistima takođe smo pomenuli da nije stvar imati iste prilike. Ponekad nam veština pomaže u uspehu, a i čak iako nam je data ista prilika neko će morati više da se potrudi od druge osobe. Evo ja na primer, moram da prelazim dosta fizičkih prepreka, a ove druge lako 'preskočim'.
Zato kažem da je sve stvar odlučnosti stava i poznavanja sebe,
https://bum-becej.org/pokreni-mehanizam-dodela-sertifikata-za-uspesno-zavrsenu-obuku/
Rekla bih da bi bilo najbolje da do cilja idemo malim koracima, jedna po jedna stepenica- kao jedna lekcija. Onda možete da osvojite najveću životu nagradu, a to je da budete ponosni na sebe.😉
Kao ja kada sam uspešno zavšila obuku "Pokreni mehanizam", i bila zadovoljna reportažom.
Uvek uz vas,
Vaša Aurora💜
