Ćao svima,
Znam, znam opet sam sačekala do kraja meseca da vam pišem. Shvatila sam da i meni mnogo pomaže kad vam pričam o nekim stvarima, tako da se nadam da ću od sledečeg meseca pisati po dva teksta. Još uvek se usavršavam na neki način i jedva čekam da vam pokažem šta sam sve naučila u proteklih par meseci.😁
Da se bacimo na današnju temu.
👇
Kako ja reagujem na pitanja i komentare koji se tiču moje invalidnosti?
Vi ste ušli u ovaj tekst zato što ste znatiželjni šta to imam da ispričam.
Čovek po prirodi radoznao, da nije tako ne bismo imali potrebu nešto novo da naučimo i menjamo sebe.
Kakve to veze ima sa temom, pitate se?
Mnogo, Ukoliko nekog nešto interesuje pokušaće da na neki način otkrije to. Osobe sa invaliditetom prema izveštaju Poverenika za zaštitu od diskriminacije čine10-15% populacije u Srbiji, i prema tome je meni logično da ljudi mnogo toga ne znaju o osobama koji imaju bilo kakav oblik invalidnosti. Prosto nema svaku priliku da se susretne sa nekim ko će pokazati šta su stereotipi i predrasude o životoma ljudi kao što sam ja ili bilo ko od vas koji čita i pronalazi se u ovim rečima.
Kako biste me bolje razumeli, ispričaću vam jednu anegdotu.
Jedna osoba je ispod objave koja se ticala mene, napisala da sam sirota.
Svako ima pravo da napiše štagod poželi i nemam nameru nikom to da zamerim niti da se osetim loše zbog toga.
Nije bitno koji je u pitanju, jedino je važno da se u tekstu govorilo o tome šta sam sve postigla za svojih devetnaest godina.
Koji ja tu problem vidim?
Ne nije problem što neko misli to o meni, fokus mi je nešto drugo.
Donošenje zaključaka samo po slici i naslovu.
Svesni smo da su klikbejt naslovi sve prisutniji u medijima, samim tim i na Jutjubu pošto se na internetu živi od klikova, Odnosno cilj je da se privuče što više ljudi, mada naslov za
gore pomenuti tekst čak i nije imao takav naslov, što znači da je osoba gledala samo sliku.
Dobro, sad kad sam napravila poveći uvod u temu, evo kako sam ja odreagovala.
Sa puno razumevanja, na vaše veliko iznenađenje, ili ne toliko veliko ako već neko vreme pratite ovaj blog.
To je ona jedna reč koju provlačim kroz svaki svoj tekst.
Zašto je ona meni toliko važna?
Jednostavno je. Akcija = reakcija. Dakle, onako kako se vi postavite prema nekom, tako će se i drugi prema vama. Nije tako komplikovano. 😊
Na primer neko vas pita: - zašto si kolicima?-
Postoji tri moguča odgovora na to:
1. U kratkim crtama objasnite. Bez detalja.
2. To je za mene osetljiva tema, radije ne bih o tome da pričam.
ili
3. Ćutanje. 😑
Sva tri slučaja su prihvatljiva, iako u mom slučaju vrlo često druga strana ima veze u mojoj odluci da odgovorim ili da ćutim.
Vrlo često se odlučim za ovu prvu, ali ukoliko su u pitanju neki stvarno neprimereni komentari, odlučujem samo da ćutim, ali čak i tada shvatim da je to samo zbog tuđeg neznanja stereotipa i predrasuda o tome šta je savršeno.
Vi sami odlučite kako ćete odreagovati. Samo zapamtite ovo gore.👆
Ukoliko je pitanje kulturno, možemo kulturno odgovoriti.
Pa i mi očekujemo odgovor na ono što nas zanima, zar ne?
E kad je ton malo grublji, imamo puno pravo da ćutimo.
Uvek uz vas,
Vaša Julijana Aurora
