Ćao svima,
Pre nego što počnem i ispričam šta sam htela, reći ću vam šta sam rešila. Neću ništa obećavati pošto ne volim kad se to ne ispuni( mislim na broj objava).
Kad smo to rešili, da se bacimo na stvar. Ali krenućemo od samog početka.
Novinarstvo je u moj život došlo sasvim slučajno. Već sam par puta pisala kako sam htela da budem psiholog, ali nakon dve godine shvatila sam da to baš i nije za mene.
Oduvek sam bila mnogo znatiželjna, ali i osetljiva.
Svi znamo da me je gotovo odmah posle literalnog konkursa u organizaciji Kancelarije za mlade, u emisiju
Bumovanje, pozvao kolega Uglješa Surudučki, gde sam upoznala i
novinarke sa portala MojBečej.rs.
Ipak, odluka da se bavim ovim poslom nije baš bila odmah nakon ove dve odskočne tačke u mom životu.
Izvor: Webinfo /2021.godina moj prvi susret sa medijima
Urednica Bečejskih dana, leta 2021.godine ponudila mi je da honorarno pišem za njihov list. Igrom slučaja tih dana ja sam razmatrala mogućnost da postanem novinarka.
Naravno prihvatila sam, jer sam bila blizu mladih i svojim prisutvom sam u novinama pisala o temama koje stvarno dotiču mlade, a ne samo ono što može da se čuje na televizijama nacionalne frekvencije, što su uglavnom u negativnom svetlu, nasilnici, neradnici i slično.
Konačno sam stigla do ključne stvari.
Zašto sam odabrala novinarstvo?
Ono bi trebalo da pod broj jedan, da informiše, zatim edukuje, pa na kraju zabavlja.
U mom tekstu ne želim da pomenem velike medijske kuće, koje se uglavnom bave senzacionaliznom, ne novinarstvom.
Zahvaljujući tekstovima u Bečejskim danima, upoznala sam mnoge ljude, a ono najvažnije je da ja kao omladinski novinar poštujem svoje sagovornike i stavljam ih uvek na prvo mesto.
Mogu da izdvojim šta je važno, iako sam ovaj put išla hronološki kako bih objasnila temu, ali ono što bi svako od nas takođe trebalo da zna je da u moru laži pronađem istinu.
Sve
ovo ima veze sa mojim blogom. Ponovo sam, igrom slučaja, otišla na radionicu koju je organizovala
Kancelarija za mlade.Iskoristila
sam priliku da pišem o tom putu i prosledila je mojoj sada drugarici(gotovo sestri),
tadašnjoj koordinatorki Dijani.
Svako iskustvo koje je došlo nakon mog susreta sa Dijanom, urednici Bečejskih dana i novinarkama sa portala MojBečej.rs imalo je pozitivni uticaj na mene.
Zato želim i ovde da vam se svima zahvalim na podršci i strpljenju. Hvala, jer ste vi indirektno uticali na to da budem bolja verzija sebe!
Uskoro ću možda pisati o tome kako me je novinarstvo promenilo.
Dotad zapamtite da sam uvek uz vas!
Julijana Aurora
Нема коментара:
Постави коментар