Ćao svima ,
Znate da sam tokom talasa korona virusa pravila pauze na blogu ,i tad sam pustila da moj virtuelni život stane , pogotovo u martu , zbog policijskog časa i zabrane kretanja . Tada sam bila veoma zauzeta i nisam mogla nikako da se opustim i pišem čak i kad sam htela nisam imala vremena i morala sam da zaustavim blog na kratko .
Znate šta je bila dobra stvar u tome?
Radila sam neke stvari koje možda ne bih radila da nisam bila zatvorena.
Ne mogu da govorim za ostale ljude , ali ja sam morala konstantno da radim nešto , istražujem i saznajem nove stvari.
Kada sam primetila da sam fizički na jednoj tački , bez mogućnosti da se vidim sa ostatkom porodice , prijatelja , i stvorim iskustva spontano , odlučila sam da moje unutrašnje ja ne stane .
Priznajem bilo je teško naći zanimaciju , a da se ne pitam kakvo je stanje u državi , i da li su moji najmiliji dobro , ali znala sam da moram da nastavim da živim prvenstveno zbog sebe , a naravno i zbog mojih najmilijih .
Verovatno ćete misliti da sam luda što se nisam opuštala kad sam uspevala da ugrabim vremena za sebe.
Želite da čujete razlog ?
On je sasvim jednostavan . Ljudski mozak ne prestaje da radi ni sekund .
Sad ću vam opisati jednu scenu na početku vandrednog stanja
16. mart , predsednik objavljuje vandredno stanje , ja sam zabrinuta i u šoku , ali prihatam to.
Nekoliko dana kasnije , uvodi se i zabrana kretanja .
" Dobro "; kažem ja sebi , pošto i u bolnici nisam izlazila mnogo ,a pogotovo kad sam imala gips , uglavnom je to bilo od škole do kuće , i nazad , ali sam nekako čula da ima života napolju , a to u nekom momentu u martu nisam čula , na ulici sam viđala retko koga , pa me je to nateralo da mislim :
" Šta ću ja ako se nešto slično dogodi ?" 😱
" Kajaću se ako ne uradim nešto sa sobom..", bio je to zaključak koji sam želela da sprečim .
Nije bilo svrhe živeti u prošlosti , i vrteti ceo život iznova i iznova , samo bi štetili sebi .
Na instagramu sam postavljala mozgalice , kako bi svima bilo zanimljivo ( izvinjavam se onima koje sam smorila), to je bilo nešto što sam otkrila da volim da radim , ukoliko bi ste želeli da jedne nedelje , kad ne bude bilo posta , postavim mozgalice , pišite mi.
Druga stvar , popravila sam izgovor i gramatiku i čitala , kako bi postovi bili što bolji i zanimljiviji . Razgovarala sam sa ljudima , i pitala ih da li bi želeli da se pridruže borbi , kako bi smo imali malo drugačiji sadržaj .( DA BIĆE JOŠ INTERVJUA!)
Fizički sam se aktivirala , koliko je to bilo moguće .
Najbitnija stvar je bila to da sam shvatila da zaista želim da se bavim psihologijom , i da nastavim da pišem . U danima kad nisam pisala , toliko mi je nedostajalo , kao da su sam izgubila deo sebe , ali kad sam se vratila , shvatila sam da sam pravo postupila , bila sam zadovoljna svojim napretkom .
Vidite ? Vreme samo ide , mi se zaustavljamo , to biramo , ono nas ne čeka , ostavlja nas tamo gde smo stali. Ali zašto bi smo stali kad nam je duh
slobodan ?
Da , sportisti nisu mogli da igraju svoje omiljene sportove , ali su zato radili nešto drugo.
Uvek postoji opcija da pogledamo film ili seriju , i pritom možda promenimo ukus .
Ima opcija , sigurno . Kao i uvek , morali smo da pobedimo izazov, i otvorimo vidokruge .
Dosada nikad nije opcija , jer nas tera da suviše mislimo , a ako razmišljamo suviše uplešćemo se u sopstvenu mrežu , koja dovodi do emocionalne uzbune .
Ne kažem da je pogrešno odspavati , naprotiv treba odspavati dosta , da bi smo izdržali dan .
Ono što želim ovim da vam kažem jeste da pored usavšavanja nekih hobija treba da isprobavamo nove stvari . Ja sam dosta nesigurna čim izađem iz svoje zone konforta , što je normalno.
Za device astrolozi govore da su organizovane i idu na sigurno . Živa istina , ponekad mi treba odobrenje nekoliko ljudi da bih se usudila na nešto veliko , ali je veoma bitno da to ipak uradim , i ne samo ja , već svi mi. Kad se jedno poglavlje zatvori , uvek možemo da ispišemo novo.😉
Neću da vam kažem o čemu je reč , i u šta sam se upustila , da bi ste se iznenadili , ali to nije baš da nema veze sa ovim što volim , ali je mnogo ozbiljnije i veliki je izazov.
Takođe sam se oprobala malo i u kuhinji . Pošto sam bila poprilično neuka , rešila sam da zamenim mesto sa mamom , i da uzmem mikser u ruke i napravim kolač.
Sad mogu da kažem da me više ispunjava da napravim nešto nego da to pojedem .
Recimo da ja život vidim kao akvarium pun riba koje beže od velikih ajkula, , gde ljudi , i ako smo mi fizički veći od riba , moramo da se borimo da ga proživimo punim plućima , sa puno adrenalina , to sam naučila od mojih prijateljica.
Treba se čuvati , ali ne bi trebalo da živimo zaglavljeni u vremenu , uvek treba ići u korak sa njim , i izazivati sami sebe. Tako ćemo imati više alatki da se borimo. 💪
Uvek uz vas ,
Vaša Aurora💓
Нема коментара:
Постави коментар