Da li su naše potrebe stvarno posebne ?

 Ćao svima , 

Ljudi često stavljaju u fokus , kako mi fizički izgledamo , koji nam deo tela ne stoji dobro ili nam nedostaje. 

Osobama sa invaliditetom treba , pomoć , ne poričem to, niti se toga stidim , ali da je to zaista posebno?

Svi smo mi ljudi , kako god mi izgledali .

Sad ja da vas pitam da li je posebno to da mi kao i svi idemo u toalet ?

Da li je čudno to što se i mi oblačimo ?

Zar su posebne potrebe imati neku frizuru , našminkati se?

Iz dana u dan se sve više čudim kakve ljudi imate predrasude....

Stvarno je tužno što neko sudi knjizi po koricama .... Dopuštate da nečiji fizički izgled  bude bitniji od pravih potreba.

Mi imamo potrebu da budemo voljeni , da dobijamo i pružamo ljubav.

Želimo da budemo uključeni i prisutni u društvu .

To nije uopšte posebna potreba , zato što jednostavno želimo da doživimo neke stvari koje su nam uskraćene .

Kao na primer , ja bih volela da pogledam neku predstavu ili filmsku proekciju , ali ne mogu jer u Bečejskom pozorištu nema lifta .

Stepenice su veoma strme ,  a ja više nisam toliko lagana da bi očuh mogao da me diže . 

Ne mogu da uđem u većinu prodavnica , sem super marketa jer nemaju rampu , i većini slučajeva imaju dve stepenice . Da bih mogla da uđem , sa mnom bi morale da idu minimum tri osobe. Jedna osoba osoba bi morala da podigne prednje točkove , druga bi morala da drži kolica od pozadi , a treća da drži vrata .

Da , velićina vas će reći Aurora , već si o tome pisala . 

Znam da jesam , ali to nije tema ovog posta . 

Sa današnjom temom vam govorim da svi imamo iste potrebe , bili mi invalidi i krećemo se uz pomoć kolica ili ne. 

Naše potrebe nisu posebne , jednostavno ne možemo da idemo bez nečije pomoći , ali zar je to toliko posebno?

Ne žive invalidi samo u Bečeju , na ove prepreke se može naići u bilo kom gradu . Obratite pažnju. 

Često dobijam komentare od osoba koji su me nedavno upoznali . Oni se kreću bez  invalidskih kolica , i te osobe su tek počele da primećuju na kakve ja prepreke i nailazim , kad su proveli duži vremenski period sa mnom . 

Ja vas molim da malo obratite pažnju iz razloga što nikada ne znate da li će se možda baš nekom od vas desiti nesreća koja vas može odvesti u invalidska kolica , i možda ćete tek ako se to vama desi , shvatiti tačnost mojih reči.

Verujem da bi se bilo ko od mojih prijatelja i poznanika osećao bolje ako bi me video ispunjenu , i ako svaki dan mogu da vide osmeh na mom licu , ništa se ne bi poredilo sa osečanjem olakšanja . 

Da li se slažete sa mnom ?

Ako se  ne slažete , bar malo razmislite , možda možete nekako da pomognete .

Uvek uz vas , 

Vaša Aurora💟