Zašto postoji diskriminacija nad ljudima što fizički štrče?

 Ćao svima, 

Nekoliko puta sam pisala kako su tevenovele i knjige moji slatki gresi, mada to nije tako loše. Dobijam inspiracije da pišem tekstove, kao što je ovaj.😁

Glavni likovi, kao u realnosti, suočavaju sa izazovima, kao i sa strahovima. Najveći neprijatelj, da tako kažem, koji junaci uzbudljivih priča treba da pobede jeste diskriminacija.

Prema definiciji, koja se nalazi na zvaničnoj stranici poverenika za zaštitu ravnopravnosti, diskriminacija je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji. 

 Kakva je radnja u prvoj seriji?

Izvor: Vikipedija

 

Ružna Leti (originalno La Fea Mas Bella), celog života misli da je ružna, pošto joj to tokom dobrog dela života govore. Zato se nikad nije brinula o fizičkom izgledu i posvetila se knjigama. Što se mene tiče, to je još jedan fikcijski kliše, ali vratimo se prvo malo na radnju.

Pošto niko ne želi da je zaposli zbog njenog fizičkog izgleda, ona rešava da se zaposli kao sekretarica direktora firme u produkcijskoj kući gde prave reklame. 

Pogađajte, sve ostale žene su lepe, pa je velika većina njih vređa, samo zato što se oblači drugačije od njih.😕

Ni Valentini nije mnogo lakše

Izvor: IMDB

 

Valentina Viljanueva(Mi gorda bella), posle skoro celog života provedenog u internatu vraća kući. Tamo ponovo dolazimo do problema. Protagonistu dobar deo drame fizički i psihički urnišu, zato što jednostavno nije mršava kao druge žene.

Transformacije i moj problem sa njima

Obe devojke dožive neku promenu, kako bi se uklopile u društvo, odnosno kako ih agresori ne bi napatali. Ova tranformacija je očekivana od strane gledalaca, a to je upravo ono što je meni zapalo za oko. 

Osobe sa invaliditetom često su izložene diskriminaciji zbog toga što se razlika od 'normalnih' ljudi može primetiti na prvi pogled. Uglavnom, setite se da nije svaki oblik invaliditetom nije isti pa ne mora da znači. Recimo, meni se desilo da kad sednem u stolicu, ne primeti se.

Motivi zašto su se promenile ustvari jesu bol, razočarenje i patnja. što po mom mišljenju ne donosi baš najbolju poruku. Poruka ovakvih serija, jeste da pronađete unutrašnju lepotu, ali...

Kao neko ko je bio izložen tuđem mišljenju, sterotipima i predrasudama zbog toga što sam drugačija. 

 

Uglavnom kada se pojavite kao neko različit, automatski se ostatak istih pita kakve će povlastiće imati neko ko je u drugim okolnostima od nih. Iz tih razloga, osećate bol, kao da tu ne pripadate. Naš mozak ima tu potrebu da se prilagodi, kako bi nas zaštitio od neprijatnih osećanja i situacija.

Znate ko je kriv?

Svi pomalo. Društvo, jer ima takvo mišljenje. Mi koji samo sedimo da ne privlačimo pažnju, ili konstantno govorimo da to nije istina. Na svojoj koži osetila sam sve, bes, bol, tugu, agresiju( reči mogu da vas povrede više od bilo koje fizičke povrede), a rešenje je jednostavno bilo razgovor. 

Čak ne mogu da kažem da je razgovor, nego dela. Razumevanje situacije je najboji način da razbijete zidove koje je društvo postavilo. 

Pitajte se, razmislite zašto vam neko smeta. Dopustite sebi da vidite sebe na mestu onog drugog. 

Ona ljubav i lepota koja dolazi izunutra jeste zapravo prihvatanje svog nesavršenstva kao i nepravilnosti onih drugih.

 

Sami odlučujemo da napravimo promenu, tako nesavršeni.

 

Uvek uz vas

Julijana Aurora