Ćao svima,
Evo nas u februaru, mesecu kog nazivaju mesec ljubavi.
Ja to smatram to greškom. Reći ću vam i zašto.
Pre par dana, osmog februara, prošla je decenija od mog oporavljanja, to jest vežbi nakon prve operacije.
Hvala Brankice što si uhvatila momenat.
Imate priliku da vidite mene sa flasterima ispod kolena. Tu sam slavila kako mogu da podignem nogu uprkos veštačkoj koži, koja pomaže mojoj rani/ rupi da zaraste.
Imam i ožiljak da me podseti šta se sve izdešavalo.
Nisam mogla ni da sumnjam da će posle šest nedelja, izazova sa gipsom moj otroped reći da rana nije dobro zaasla. Ne mogu da tvrdim kako je to izgledalo, mama kaže da je bio 'čamčić'. Znate već, malo kožice tu gde su tetive, rupa i koža kao zidovi. 🚤
Da se ne bi stvorila mrtva koža, zvali su plastičnog hiruga.
Dobro ste pročitali, plastičnog hirurga! 😅
Zapakovao mi je tako ranu koju je trebalo da mi previja svake dve nedelje.
Stanite sekund samo da vam skrenem pažnju na jednu jako bitnu stvar!✋
Da, imala sam samo devet godina kad se sve to izdešavalo. Nisam sirota što se to desilo meni baš tada. Maloj devojčici.
Mislim da sam tada bila u šoku, jer prosto nisam znala šta se dešava. Operacija je bilo jedino rešenje da me ne boli, s obzirom da su kosti rasle, a tetive su malo kaskale. To je sasvim normalno kod nekih ljudi koji imaju cerebralnu paralizu.
Ne osećam se jadno zbog toga, a nisam se ni tada osećala tako.
Nedavno sam u intervjuu rekla da ne volim da se vraćam u prošlost. Ukoliko ste to propustili, možete pročitati intervju ovde.
Umem da sagledam situaciju i nastavim dalje.
Pitate se onda otkud ovo vraćanje unazad?
Ovaj blog nosi naziv život je lepši sa osmehom, iz jednog prostog razloga.
Volimo osećaj pobednika, jer verujemo da će nešto proći. Volimo sebe jer nismo odustali iako nam je bilo neprijatno.
Ponosni smo zbog toga. Imamo osmeh na licu,
Sad se vraćamo na početak teksta. Nije samo februar mesec kad neko treba da nas voli, a ni mi da primimo poklon samo četrnaestog ili za rođendan.
Pa zar za ljubav treba povoda?
Mene više obraduje poklon od srca, kad je neko pomislio na mene, a ne zato što se očekuje da se nešto uradi.
Važno je svaki dan biti bolja verzija sebe, zaustaviti se nekad i naći razloge zašto širiti ljubav svaki dan!
Zato sam se osvrnula na prošlost. Nisam bila sama u ovome. Svi članovi moje porodice bili su tu da me zagrle, veruju u mene.
Ja sam imala jedan cilj, da preguram to i uspela sam.
Postala sam bolja verzija sebe. Mogu da kažem s osmehom, bilo je teško ali smo pregurali i to!
Hvala celoj mojoj porodici, volim vas.
Uvek uz vas,
Vaša Aurora
Нема коментара:
Постави коментар