Nova škola , novi izazovi

Ćao svima ,
Verujem da smo svi bili nervozni kad je došlo vreme da položimo prijemni ispit za srednju školu   . Puno sati pripremanja . Ali i strepnja . Ja sam imala jako veliku tremu ,ali ne samo zbog samog prijemnog već i zbog odlaska iz osnovne . Tamo sam sve poznavala i oni su bili upoznati sa mnom i sa mojim potrebama . Imala sam prijatelje , ali znala sam da se jednog dana moramo razdvojiti ,samo nisam bila spremna na takvu promenu . Plašila sam se tuđih reakcija , kako će me primiti ? Kako ću se uklopiti? .... Imala sam osećaj da ću biti sama ..... To mi je stvaralo veliki  pritisak.....
Ono što je još više otežavalo celu situaciju , bilo je to što su nastavnici, u želji da mi pomognu, predložili da mi daju IOP prijemni (individualni obrazovni program) , ali sam ja znala da mogu normalno da  položim ispit , želela sam da pokažem da ih neću izneveriti , ni njih a ni sebe ....
Uspešno sam položila ispit , a ministarstvo je prema mojoj dijagnozi i proseku odlučilo da ja mogu da se upišem u gimnaziju i ostavili mi tamo mesto . Tako da sam se tamo upisala . Olakšavajuća stvar je bila ta : blizu je moje kuće , i cela moja porodica je tamo išla, pa sam dobila sam savete i iskustva .....
Ali mi opet nije bilo lako .  Trebalo je da dođem u razred pun novih lica , u novu školu , da upoznam profesore..... I da pokažem da sam ja za tu školu ...

Prvi školski dan 

Sećam se kao da je juče bilo.... 3. septembar 2018 . Svi smo bili nervozni pogotovo ja ......

Desilo se ono čega sam se plašila , ostala sam sama😭  

Iako sam ugledala par poznatih lica ,ni oni mi nisu prišli .... Svi su bili u nekom svom svetu i držali su se onih koje poznaju .... Ne krivim ih ipak je bio prvi školski dan , nije to sve jedno ......

Ono što me je najviše iznenadilo je to što je pored mene sela jedna devojka ... Primetila sam da joj je neprijatno i nisam htela da je oteram , tako da sam ćutala . Došla sam kući tužna jer su moje sumnje bile tačne ....  Posle par dana sam se sprijateljla sa tom devojkom i još par njih koji su me prihvatili takvu kakva jesam . 

Shvatila sam da problem nije u meni , jer u školi ne učimo samo gradivo već učimo kako da budemo ljudi i poštujemo jedni druge i sve tuđe potrebe , jer kao što sam pomenula u prethodnom postu , niste vi na gubitku već oni . Mi smo ljudi i shatam da nisu svi isti . Roditelji su ti koji nas uče kako da se ponašamo i reagujemo . Naravno svako ima svoj stav i karakter . Tako da ako oni mene ne prihvataju takva kakva jesam ,onda mi takve osobe ne trebaju u životu . Bolje je imati par prijatelja koji će vas voleti i poštovati , nego ih imati puno pa te neki samo ogovaraju iza leđa . Vremenom se menjamo a menja se i okolina ... Za takve promene treba biti jak . Ponekad se treba odvojiti od poznatog i dopustiti drugim ljudima da uđu u vaš život. Meni je ova samoća poslužila da upoznam pravu sebe . Budite otvoreni na sve mogućnosti.... Poštujte druge takvi kakvi jestu , ne treba baš sa svima biti jako blizak, već da se osetimo prijatno u nekom društvu .... Treba biti tolerantan .... Treba biti human ..... Još jedna bitna stvar : NIKAD NEMOJTE DA SE MENJATE SAMO DA BI STE BILI U NEČIJEM DRUŠTVU .NE PRAVITE SE DA STE ONO ŠTO NISTE JER ĆE VAS UVEK NEKO PRIHVATITI ! SVAKO JE POSEBAN ! NE TREBA DA BUDETE NEČIJA KOPIJA! 

Dobro je imati nekog u koga da se ugledamo i pronaći nekog ko je prošao kroz isto .... Ono što sam htela da vam kažem je da se ne plašite promena, vreme će sve namestiti na mesto . 

I ne zaboravite da svaka promena ima dobre posledice .

Uvek uz vas, 

Vaša Arora