Kako da bolje pomognemo/asistiramo jedni drugima?

Ćao svima,

Nakon višemesečnih zdravstvenih problema, zbog kojih nisam bila u mogućnosti da se posvetim pisanju, evo nove teme. Hvala svima koji su čitali prethodne teme u ovih nekoliko meseci. Mnogo mi znači! 😘

Osvrćući se na tekuće praznike, hoću da pokrenemo i pokušamo da rešimo jednu dilemu a tiče se pitanja; da li mogu nekako da vam pomognem. 

Da! Naravno, da možete, to jest možemo svi međusobno jedni drugima da pomognemo tako što ćemo biti spremni da se upoznamo, prihvatimo inkluziju u njenoj punoj važnosti.

Socijalna inkluzija je kulturološki pojam kojim se teži ka uključenju svake osobe u društvo i da ne postoje grupe jedinki koje su izdvojene iz društva. 

Zbunila sam vas zar ne?

Evo krenuću ispočetka. 

Vrlo često se nađem u situaciji da ljudi žele da mi pomognu, da li da se pomerim ili u obavljanju nekih najobičnijih stvari kao što su jedenje i pijenje vode, bojažljivo me posmatraju ne znajući šta da rade. U mom slučaju, mogu da pijem i jedem sve, osim onih onoga što ne volim.😅 Priznajem da meni treba asistencija oko seckanja tvrde hrane i oko pridržavanja teških staklenih čaša,a što se kolica tiče, mislim da sam pominjala da funkcionišu kao bebeća kišobran kolica.

Opet, to je samo moj slučaj, tako da oni koji me poznaju znaju kako teče moja svakodnevnica, šta mogu i šta ne. Drugima je možda potrebna druga vrsta asistencije.

 Ipak, pre nekoliko nedelja išla sam sa drugaricom na kafu, i zajednički prijatelj našao se tu da me izbavi iz kafića i prebaci u drugu prostoriju.

Mi nakon kviza u Kancelariji za mlade

 Kao što vidite, svi smo živi i čitavi. Iako ni drug ni drugarica nisu znali ni kako da me otkoče, objasnila sam im kako da bezbedno napustimo kafić. (Hvala ti Aleksa!)Meni je logično da nisu znali kako šta, jer jednotavno ne provdimo mnogo vremena zajedno. 

Ključ je upravo u tome da razumemo da ne možemo drugima da se nađemo na adekvatan način imali hendikep ili ne. 😇

Čak i u ovim najobičnijim slučajevima, kada smo napeti nesigurni ili kad se rasplačemo na primer, nekom nam je potreban zagrljaj, a dugom da se osami dok ga/ je ne prođe.

Opet, to je nemoguće znati ukoliko ne pitamo. Važno je biti otvoren mogućnostima i komunicirati.

Nije potrebno samo da nas osobe bez hendipema prihvate, već da se svi međusobno prihvatimo i naučimo da zajedno u miru životarimo...

Jer...Kao što ja volim da kažem

Ne postoji planeta B!😉

Uvek uz Vas,

Vaša Julijana Aurora💜