Ćao svima,
Umirala sam od želje da vam ispričam u kakvom sam projektu učestvovala!
Prvo moram da kažem da sam JAKO zadovoljna što se u Bečeju ponovo organizovalo nešto ovako ogomno, i da je neko (a da to nisam ja😅) shatio da su ovakvi projekti za SVE nas važni.
Zašto kažem sve nas?
Ne govorim 'nas' kao osobe sa invaliditetom, već sve nas. To što koristim kolica ne znači da sam drugačija. Da, ne mogu da hodam, ali kako Konstrakta kaže: "I šta ćemo sad?"
Ne govorim 'nas' kao osobe sa invaliditetom, već sve nas. To što koristim kolica ne znači da sam drugačija. Da, ne mogu da hodam, ali kako Konstrakta kaže: "I šta ćemo sad?"
Ja ništa, naučila sam tako da živim, kao devojka koja ima cerebralnu paralizu, NARAVNO SA OSMEHOM!
Pitate se, šta je živa biblioteka?
Verovali ili ne, ona je ista kao i obična, samo što su knjige živi ljudi.
Čudno, zar ne?
Govor pred čitanje knjiga
Zajednička slika tima
Ja vam ovo pišem dva dana kasnije, jer mi je prosto bilo potrebno malo vremena da se odmorim, ali još uvek sam pod utiskom svega toga.
Kad smo počeli sa pripremama za ovaj dan, ja sam mami prokomentarisala :" Ma neće biti ništa teško, ja ovo ponavljam MILION PUTA."
Prevarila sam samu sebe, jer uopšte nisam računala da će biti teško ponavljati to različitim ljudima, bez da izostavim nešto bitno. Prvo pomisliš - Ma da sve ću ja to za pola sata stići da ispričam.- ali ne.
Svaka stranica našeg života može biti za nekog lekcija, a pošto nisam znala šta tačno, morala sam sve izpočetka.
Ovako otprilike:
- Devojka sa cerebralnom paralizom
- Zabavište
- Osnovna škola: pitanja koja su me u periodu od 7-15 godina čekala, a ja tada nisam znala šta da odgovorim.. Greške koje sam tada pravila
- Gimnazija- mogućnost da okrenem list, i ustanem iz pepela- procvetam( sazrim dovoljno da mogu da odgovorim na sva pitanja)
- Blog, ne mogu da zaboravim- tada sam bila spremna da svima javno dam odgovre
- KZM - nova poznansva, mesto gde sam ja jednaka. Prilika da naučim nešto, i konačno se osetim da negde pripadam. Hvala svima iz KZM!
Za kraj bih da vam ostavim ovu sliku.
Bila sam spremna da odgovorim na bilo koje pitanje. Da, mogli ste da me pitate bilo šta, ali čini mi se da je većini bilo neprijatno.
Nisam sigurna kako je bilo ostalima, ali slično je bilo u decembru. Za ubuduće, pitajte, bar mene možete slobodno pitati.
Hvala mami što mi je uvek oslonac, a i mojoj razrednoj koja je bila prisutna💖
Izvinite što sam opet malo ozbiljnija, obećavam da ćemo u maju opet opuštenije. Samo da resetujem malo😇
Uvek uz vas,
Vaša Aurora😘
Нема коментара:
Постави коментар