Zašto sam pisala dnevnik?

 Ćao svima, 

Kao što sam vam u prethodnim postovima pričala da sam pisala dnevnik, danas ćete  saznati i zašto.

Prvo, moram da priznam da sam počela da pišem dnevnik kada sam videla seriju, Violeta, sigurna sam da se mnogi sećaju i znaju o kojoj seriji je reč. Kasnije mi se svidelo kako se osećam kad napišem to što me muči na papir, pa sam samo nastavila.

https://www.themoviedb.org/tv/61720-violetta/cast

Kako je vreme prolazilo, a ja rasla, dobila sam želju da se vratim na početak i pročitam svoj dnevik. 

Bilo je čudno s obzirom da sam znala da su se sve te stvari o kojima sam pisala, ja ih više nisam osećala važnim. Čak nisam ni razmišlala na taj način, kao pre osam godina. Da, dnevik sam pisala od petog razreda osnovne, sve do kraja prvog razreda srednje škole, tad kad sam rešila da podelim svoj život sa vama. 

Nedavno sam pročitala članak u "Blic ženi", gde je pisalo da je vođenje sopstvenog dnevnika oslobađanje stresa. To je tačno, jer te stranice sadrže više moje tuge i brige, nego sreće, ali smatram da sam tada bila iskrena prema sebi, Moramo priznati da smo najiskreniji sami sa sobom. 

Društvene norme su odredile da momci, muškarci uglavnom, nikako ne smeju da plaču, niti da pokazuju emocije pred društvom. Devojke, pa od nas se uglavnom očekuje da budemo fine, kulturne... 

Ne kažem da ja sad nisam fina i kulturna, ali nemam nameru da se pravim neko ko nisam samo da bi me ljudi prihvatili i shvatili.

To je greška... Zahvaljujući ovom dnevniku shvatila sam šta je ustvari bio moj problem.

Kada se predstavljate kao nešto što niste vi, biće teško pronaći sebe ponovo.

Srednja škola je, kao što već znate, mesto gde skoro nikog nisam poznavala, pa niko nije znao kakva sam ja ustvari. Tako sam imala priliku da shvatim šta me zaista čini srećnom, toliko da više nisam nikome popuštala. Istina, iako ponekad boli mnogo je bolja od laži obučene u istinu, mada sve zavisi koliko su osobe spremne za istinu. To zavisi od nas.

Budite iskreni prema sebi, makar na papiru, kao što sam ja sa vama ove dve godine. Dnevik je nešto vaše, i niko vam ga neće uzeti. 

Tu ćete imati dokaz koliko ste se promenili, šta vam je postalo bitnije, šta vam se sviđa šta ne.

Budimo ponosni svega toga što smo postigli kao osoba.

Uvek uz vas, 

Vaša Aurora💕