Ćao svima,
Drago mi je da imam podršku toliko ljudi u mom životu , a pošto je ovaj blog deo mog života , moja poradica i prijatelji su ti koji mi govore da ne prestanem da pišem , tako da ćemo danas ovde imati jednog posebnog gosta. On je bio mali kad sam se ja rodila , i kako sam ja učila od njega , on je sigurno ponosan na sve što sam godinama postigla , i na način koji se borim . Ukoliko me pratite na instagram profilu , sigurna sam da znate o kome se radi. Danas ćemo moj dragi ujak i ja malo da razgovaramo o tome kako je to imati osobu sa invaliditetom u porodici, kako bi ste videli da nije samo nama izazovno , nego i našim dragim osobama. Ne treba samo mi da budemo jaki za njih , već i oni za nas .
- Kako si reagovao na moju dijagnozu s tim da si imao jedanaest godina kad su mi dijagnostikovali cerebralnu paralizu?
"Nisam tada shvatao o čemu se tačno radi. Mislio sam da ćeš vežbama uspeti da prohodaš i da je sve to samo privremeno."
- A šta se desilo kasnije, kad si video da to nije tako i da nije tako lako?
" Kad sam bio stariji išao sam na takmičenje iz biologije i malo bolje razumeo delove mozga i shvatio zašto je tako. Sećam se da si tada baš intenzivno vežbala . Nije ti bilo lako . Plakala si i tvojoj mami je bilo teško. I pored dijagnoze i pored svega ipak sam se nadao😊."
-Kasnije , kad si odrastao , a ja kretala u vrtić i osnovnu školu, da li te je brinulo kako će ljudi reagovati na mene?
"Naravno . To nas je sve brinulo .Kako će te deca prihvatiti? Da li će vaspitačica, posle učiteljica uspeti da im objasne zašto ne možeš da trčiš , hodaš da se igraš sa njima ? Da li će oni razumeti? Prihvatiti te? Da li ćeš se uklopiti , i kakav će tvoj utisak biti o svemu tome i o sebi? Sve je to nama prolazilo kroz glavu."
-A sad kad sam odrasla , da li misliš da mogu da se izborim ?
"Kad si odrasla sam video da možeš da se izboriš. Nisi živela sa nama i ja sam bio i ovde i u NS,nisam uvek bio tu,al kad je trebalo sam te povremeno gurao i donosio ti stvari u bolnicu. Nisi nikad bila sama,niti ćeš biti tu smo mi ostali da ti pomognemo i podržimo."
- Kako si se osećao dok sam bila na rehabilitaciji?
"Pa uvek sam znao da ćeš pregurati. Nije nam bilo svejedno. Tvoja mama nas je obaveštavala,a nekad sam i bio da te posetim. Znao sam da će ti biti bolje. Jeste da je tada teško,al ipak sam znao da će kasnije imati pozitivan ishod."
- Da li ti je bilo teško da me vidiš u gipsu?
"Da,al gips je išao posle operacije i znao sam uvek da će posle da ti bude bolje .😊"
- Da li se plašiš da me ne izvrneš, pošto su putevi takvi kakvi su?
"E to je bilo često. Posebno onda kada sam te izvrnuo sa bicikla kada si bila mala. Posle kada si bila u tim većim i jačim kolicima i nisam toliko,iako se tvoja mama uvek brinula i previše 😅 Šta ćeš roditelji,a ipak smo bili na Tanderbalu,Bečeju noću,a i gurao sam te par puta u školu i nije nam se ništa desilo."
Tanderbal 2019. sa ujakom i tetkom .
Bečej noću 2019.
- Na koje sitnice moraš da paziš dok me čuvaš?
"Sitnice,pa ima sitnica naravno. Treba te premeštati,paziti da ne padneš sa stolice i da li sediš dobro,da se ne poliješ kad piješ nešto,da te Lolica ne uznemirava previše,... Uvek je tu to da li sediš dobro,da ne sklizneš. Ipak nisi više tako laka ni da se premestiš. Kad igramo karte moramo i da pazimo da ti ne ispadnu 😅 ili ako igramo nešto na tabli da ti pomerimo,to su baš sitnice. Al to isto čini brigu za tebe. Da li će ti biti udobno i da li ćeš se dobro osećati ? Uvek to lebdi u umu.Nije lako brinuti o invalidu,bilo da živi sa nama ili ga pričuvamo živimo povremeno sa njim,al moramo to za njih jer oni su ipak naši najmiliji i nisu krivi zbog svog stanja zato moramo to i da im pokažemo,kroz pomoć,brigu i ljubav. To što fizički ne mogu da urade nešto ne znači da ne mogu biti podrška i uputiti dobre savete. Imali mi hendikep ili ne najvažnije je kakve smo osobe. Oni su naše drage osobe i mi ih volimo takve kakvi su."
- Da li misliš da gledam na svet drugačijim očima?
"Naravno da imaš svoj pogled na svet kao invalid i da ti neke stvari koje drugi uzimaju zdravo za gotovo tebi nisu izvodljive. Kao i tvoji vršnjaci imaš domaći, školu i tinejdžerske brige ,nešto ti je izvodljivo,nešto nije,ali zato mislim da dublje i bolje razumeš svet. Probleme u njemu i nejednakosti."
-Šta si naučio uz mene?
"Naučio sam kako je život invalida težak,koje prepreke imate,ali isto tako da smo svi jednaki. U školi nas uče da smo svi jednaki i uče nas toleranciji i tu su one markice za hendikep i svi znamo da su oni tu u društvu,ali kada osetimo to vidimo kako im je,imamo potpuniju sliku o svetu. A od tebe sam naučio da treba biti vedar iako nije uvek sve lako,da se treba truditi i boriti. "😊
- Šta imaš da kažeš mojim čiotacima?
"Tvojim čitaocima hoću da kažem da veruju u sebe. Koliko god ljudi ili dragih ljubimaca imali,onih koji su im bliski i koji ih vole,koji će im pomoći i koji će sa njima deliti i tugu i sreću,brigu i veselje,najvažnije je da u svom ovom haosu u koje smo svi zapali da verujemo pre svega u sebe i nađemo snagu u nama samima. Onda će i drugi moći da se oslone na nas i da se pored nas osećaju sigurno."
Tako je ujo, moram se složiti sa tim da treba naći snagu da se borimo. Nisi to mogao bolje da kažeš, jer se i vi borite sa sobom ,da bi ste se borili uz mene. Ja sam vedra zbog sebe i zbog vas , a kad kažem vas , ne mislim samo na ujaka , tetku , babu , dedu , već i na vas koji čitate. Znam da postoji mnogo vas kojima je teško, jer ste u sličnoj situaciji , tako da znajte da ćete uvek imati moju podršku. Sećate se kad sam rekla da je zagrljaj najbolji lek za sve? On se ne pruža samo kad smo tužni , zagrljaji su tu da pokažu značaj reči: "Biće sve u redu , tu sam za tebe.", jer ako ih samo kažemo , osobe oko nas će sumnjati u to da li je naša reč za utehu samo to- reč za utehu.Po meni , to je deljenje sreće ,nesigurnosti , tuge i podrške , kako bi neko osetio da ste jaki , a samim tim otklanjate nečiju nesigurnost. 😉
Ne zaboravite da se na kraju tunela nalazi svetlost , ali će vas obasjati samo ako vi želite. Meni je potrebno samo da znam da će svi koje volim biti srećni. Zato biram da se borim i nikad ne odustajem , jer kao što su oni uzor meni , oni neće odustajati ako ja ne odustajem od sebe. Uvek će me pratiti , kao što ču ja pokušati da budem tu za sve vas koji čitate.
Нема коментара:
Постави коментар