Moj slatki život u gorkom svetu

Ćao svima ,
Znam da sam vam rekla da je moje najveće oružje moj osmeh. Uvek će biti .
Ja spadam u grupu koja vidi sve pozitino u ljudima ili u bilo kojoj situaciji .
Želim da znate da me neke stvari jako dotiču . Ja sam jaka , ali nepravde me pogode . Niko nije od leda . Uvek podignem glavu gore. Znam da će se ljudi osećati bolje ako me vide da sam nasmejana i srećna , ali ja ne bih bila čovek ako se ponekad ne osetim besno ili tužno. Uključena sam u društvo . U društvo u kojem se ponekad  osećam odbačeno i usamljeno . Ne mogu da menjam ljude . Svako je poseban na svoj način . Postoji jedno pitanje koje mi se stalno vrzma  u mislima ... Šta sam im uradila? Nisam šugava . Nisam zarazna . Često imam utisak da kad razgovaram sa ljudima , ja njima predstavljam teret i da razgovaraju samnom samo zato što me žale . Jako cenim istinu . Zato nema potrebe da se  pretvaraju da im prija nešto što im ne prija. Tako da bi mi najiskernije bilo draže da mi kažu da im smetam ili da sam im dosadna . Mislim da je teško razumeti dosta stvari dok to ne osetiš na svojoj koži . Jednostavno ne možemo da očekujemo da svi imaju tu vrstu empatije. Svi vidimo svet na drugačiji način. Neko odustaje . Neko se bori . Šta ćemo dobiti ako se budemo jadali ? Apsolutno ništa. Sportisti igraju meč satima . Zar bi trebalo da odustanu ako protivnik dobije prvi set ili vodi skoro celu igru ? Naravno da ne . Trud , rad i zalaganje se najviše cene . Čak i ako izgubi , ljudi će videti koliko se trudi.
Sad vidite da imam probleme kao i ostali tinejdžeri , ali imam drugu vrstu muka.
Živim život tinejdžerke u kolicima. Verujem da svi pretpostavljate da je život invalida lak . Zato što smo  uvek sa nekim ko će raditi neke stvari umesto nas . Ljudi , vi nemate pojma koliko bih volela da radim sve sama .Da hodam , da trčim , plešem . Obavljam neke osnovne stvari . Ali šta je tu je . Nikad ne bih digla ruke od svog života. NIKADA!!! Verujem da su i takve misli dozvoljene , ali nemojte na to ni da pomislite. Ljudi koji vas vole uradiće i to što mi ne možemo drage volje . Da li znate zašto?
Zato što znaju da ćete vi biti tu i pomagati koliko god možete . Uvek ćete biti tu . U bilo koje doba dana . Život je težak . Za sve. Ima još par stvari .... Stalno mi govore da sam asocijalna . Zar sam asocijalna  zbog toga što ljudi ne prilaze sami nego ja treba da molim za društvo?
Stvarno mislim da nisam . Ako želite da budete u mom ili bilo čijem društvu , slobodno !!
NE UJEDAMO !!
Već sam rekla da ne mogu da prisustvujem nekim svečanostima . Kamoli da počnem da pričam o pravljenju ličnih dokumenata . Nisam ja jedina koja živi u Bečeju . Ima nas još. Jednostavno grad nije predviđen da u njemu žive invalidi . Ne samo Bečej već i ostali gradovi . Veći gradovi su malo boljie pristupačni ali ni to nije dovoljno. I mi želimo da idemo u pozorište i u bioskop.
Ono što je poruka ove današnje teme , jeste da svako ima problema . To ne treba da znači da treba da se predate. Uvek će postojati prepreke. Uz njih rastemo i postajemo jači . Ponekad se osećam kao  mala ribica u akvarijumu okružena ajkulama , ali i dalje sam tu .  Borim se za sve nas ! Borim se za bolju budućnost !
BORIMO SE ZAJEDNO , JER ZAJEDNO SMO JAČI! 💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪 💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪
Znam da nije baš lepa tema , ali nije sve lepo .
Ostavićemo to za drugi put  😉
Zapamtite , u vašem sam timu
Uvek uz vas ,
Vaša Aurora💙