Ćao svima,
Primetila sam da kada pričamo o nekoj osetljivoj temi, objava ima mali broj pregleda, mada pošto će uskoro praznici i Nova godina nam je' iza ćoška', verujem da je vreme za refleksiju i promene.
Već godinama slušam i slažem se da sve manje ima empatije, morala i ljubavi. Živimo brzo, radimo, i gubimo odnose. Plašim se da tako gubimo i sebe. Brena Braun, autorka emisije "Atlas srca", rekla je da su ljudi emotivnija bića,više nego što želimo da priznamo. Doduše, volela bih da budemo i jedno i drugo.
Dakle, ko je najveći neprijatelj promene?
 |
| Focussoftware.com |
U proteklih godinu, dve u mom životu desile su se neprijatne stvari, toliko da sam imala utisak da ću da iskočim iz sopstvene kože- zato što nisam imala pojma šta će da se desi,tačnije da li ću biti dovoljno jaka da to nešto prebrodim. Znači u pitanju je strah.
Iskrena da budem, uvek mi bude lakše da nekom kažem šta me mući, ali da bih se otvorila za to je potrebna spremnost da budem ranjiva,
Kakve sad to veze ima, pitate se?
Za promenu je takođe potrebna ranjivost, zato što onda izlazimo iz famozne zone komfora, gde smo bezbedni i sigurni. Ja sad neću pričati o načinina promene i nekih trikova kako da se promenimo- ima dovoljno psihologa, nego da se mi vratimo na temu.
Evo daću jedan primer koji može da objasni sliku, neprijatelja promene i zašto bismo trebali da porazmislimo o empatiji.
