Koliko igra reči utiče na moj stil života?

 Ćao svima, 

Čini mi se da su negacije, i određene potrebe postale itekako veliki pritisak, s kojim nije lepo živeti?

Kao osoba sa invaliditetom suočavam se sa mnoštvom izazova, zbog kojih većina ljudi misli da je moj život težak i da se iza mog osmeha krije ogromana bol.

 

Slika: Alamy

 

Sećate se šta je rekla psihološkinja Olivera Bukinac po tom pitanju? Podsetiću vas...😇

"Sreća je povezana sa određenim načinom razmišljanja. Nju više cene oni koji trebaju malo da se potrude. Pre svega, imali su mnoštvo iskustava koja su ih bacala na dno, otežavala svakodnevnicu, stvarala prepreke."

Koliko puta san čula negaciju u životu?

Ja ne mogu da hodam, da trčim, da putujem samostalno, ne mogu prosto ni da živim svoj život bez pomoći, to je činjenica.

Takođe, shvatam da je mnogima žao ovih nepromenljivih činjenica u mom životu, ali sa tim sam naučila da se nosim.

To NE, zadalo mi je mnoštvo neverovatnih izazova, koje bez mojih najmilijih ni ne bih tako trijumfalno pobedila. Što reče jedna moja poznanica i gošća na blogu, oni su veći borci od nas.

Međutim, kad se u životu desi nekakva situacija, bio to invaliditet ili ne predstavlja određen teret, ili barem to izgleda.

Evo jednog pitanja. kako možemo mi da izmerimo nešto što nema fizičku masu?  😕

Zar težinu ili kilažu nema voće, povrće, brašno. pa i ljudsko telo?

 

Znate li koliko puta sam mislila da je to nešto najgore što mi se desilo? - Mnogo puta!

 

Ipak, i taj neprijatan trenutak, postao je samo to. Loša epizoda u mom životu, koja kad prođe ne izgleda baš toliko loše.

 

Kako to da se ja i dalje smejem?

 

Lako je. Želim i ja da ti momenti što pre prođu, mada ne mogu nekad ni ja da utičem kompletno na to. Imam samo jednu opciju koja mi preostaje. 

 

Fokus. 

 

Svakodnevno pokušavam da pronađem drugi ugao.  Celokupnu sliku koju mi trenutni šok možda ne dozvoljava da spazim. 

 Tada se dešava promena fokusa.

 

Mislim da ponekad možemo da postanemo preokupirani onim što smo mi želeli umesto onog šta imamo pred sobom.

Slika: Clipart cartoon

 

 

S vremena na vreme, volim da postavim sebi nekoliko pitanja:

Šta da radim? Šta mogu da uradim?

Kod mene se često dešava da se vratim na te loše epizode, da se podestim da sam uspela jednom, i onda pokušam ponovo. Sam pokušaj je korak dalje, a uvek kažemo da je prvi korak najteži. 

Uvek imamo izbor, na nama je samo da ga odaberemo( onaj koji nam je najbliži) i nosimo se s tim, zar ne?

Uvek uz vas, 

Vaša Julijana Aurora