Koje poruke nam šalje Džek Hodžins iz serije -Bones-?

 Ćao svima, 

Sećate se kada sam vam jednom prilikom pričala o trudu i talentu i da mi sami pišemo svoju priču?

Jedan lik iz moje omiljene serije "Bones", imao je savršen život. Po zanimanju je forenzički entomomolog, hemičar i palinolog. Pošto je glavna tema ove serije koju često ide na FOX-u, rešavalje ubistava, zbog jednog slučaja, gde su im podmetnuli bombu, on više nije mogao da pomera noge.

Ovde se Hodžinsu život promenio, on je imao uspone i padove,ali je naučio da živi život na drugačiji način života, u kolicima, što je za mene realističan kraj.   Po  je meni najbolje obrađen lik u filmu/seriji. 

Ne samo što je morao da se navikne na kolica već i na mirniji tempo života.

Ne želim mnogo da odajem puno o čitavoj radnji serije, pa ćemo se bazirati samo na Džeku, koji je u svom procesu prihvatanja imao utisak da oseća noge i da će uskoro moći da hoda. Vesti za njega nisu bile očaravajuće, jer kako su i njemu objasnili prouzrokovano spazmom i željom da prododa.

To ga je još više rastužilo jer je znao da neke stvari neće moći da radi sa svojim sinom.

Kao što uvek govorim, prepreka ima, bili oni fizički ili emocionalni uvek ćemo imati nekog uz nas da deli bolove i teške trenutke sa nama, kao i one lepe trenutke kada osmesi ispune prostoriju.

Da, i njima je sigurno teško kada je nama  teško, ali kada vide da se fokusiramo na ono što možemo da uradimo umesto onog što nam je onemogućeno uživaće zajedno sa nama u novim uspesima.

Ništa u životu nije lako, ali mi sami biramo da li ćemo odustati ili koristiti se svojim znanjem i talentom.

Ja možda nisam upućena  u sport i ne bavim se nijednim, ali zato umem da izrazim svoje emocije i ispričam vam nešto kroz pisanje.

Džek je sam sebi napravio spravu koja bi ga podigla kako bi mogao da pogleda nešto vezano za slučaj, zahvaljujući svom znanju i snalažljivosti, jer je pravljenje izuma blo nešto što on voli da radi.

Kao što je Milica Knežević, moja heroina rekla u jednom od svojih postova- NE DOZVOLJAVAJTE DA VAM NEKO DRUGI POSTAVLJA GRANICE!

On je znao da će uspeti da napravi taj izum i nije se plašio da će pasti i povredti se.

Sami znamo svoje potrebe i mogućnosti, i koristimo svojim mogućnostima da nastavimo dalje.

Ne dozvoljavajte da vas neko zaustavi, borite se.

Uvek uz vas, 

Vaša Aurora💗

Koliko način razmišljanja utiče na naše stanje?

 Ćao svima, 

U jednom od prethodih postova, Kako ne odustati a ostati realističan rekla sam vam da uvek imate na umu da  invaliditet različit, drugim rečima, jedan oblik invaliditeta se može ispoljiti drugačije, čak i ako je oštećen isti deo tela (u većim slučajevima kičma), ili oštećenje  nekog dela mozga.

Danas želim da podelim sa vama jedan deo sebe, koji mi pomaže da budem to što jesam.

Često smo na časovima filozofije pričali o đavoljem advokatu, i pozitivnom razmišljanju.  Čudno je pošto ja nosim obe ove stavke u sebi. Neki bi rekli da je to loše i da je teško balansirati te dve stvari, ali za mene je ta kombinacija veoma korisna.

Kako bismo mogli da pređemo na temu, i odgovorimo na pitanje, prvo moram da vam objasnim šta je to ustvari đavolji advokat i malo o pozitivnom razmišljanju.

U našem slučaju, đavolji advokat je osoba koja iznosi drugačije stavove od nas, kako bi se jasnije sagledala cela priča/ situacija.  Mada je u većini slučajeva teško ostati racionalan, pogotovo ukoliko ste postali invalid ukoliko ste vodili neki, ako tako mogu da se izrazim, normaln život.

U svakoj situaciji treba misliti pozitivno, ja se prva slažem sa tim, i verujem da uvek ima nade, ali nije moguće izbrisati invaliditet, ne u potpunosti. 

Često sebe tešimo govoreći :

Ako može on/ona mogu i ja.

Ovo nije pogrešan način razmišljanja, ukoliko znate da uključite svog đavola na vreme u raspravu. Pretpostavljam da se pitate kako je to moguće, ali odgovor je vrlo jednostavan. 

Treba pokušati, jer je kajanje jedan od loših izbora. Tada će nas progoniti, pitanje;

Šta bi bilo da sam probao/la?

Danas imamo priliku da se informišemo i sagledamo sve mogućnosti. To vam ne sme niko oduzeti. Nada je živa sve do trenutka kada prestanete da se borite.

Možda jednom dobijete ne, a možda na drugim vratima dobijete da. Takođe morate biti svesni da na svakim vratima dobijete ne, ali to ne znači da treba da prestanete da se borite. Možda neke stvari ne ispadnu kako smo želeli, ali barem znamo da smo pokušali, i dali sve od sebe.

Da, ja ne hodam, i možda nikad neću moći da hodam samostalno, ali se nadam da ću možda, jednog dana u budućnosti, ukoliko se medicina još razvije,  moći da hodam sama.

Dotle, uživam u životu ovakavom kakav  je, jer uprkos svim kompikacijama, i preprekama, koje ja prelazim svaki dan, niko mi ne može oduzeti sreću ukoliko ja to ne dozvolim. Ja sam osoba koja osećam, od krvi i mesa, kao i svi ostali.... 

Doživljavala sam šokove, padala sam, ali sam ustajala, jer sam uvek posle svakog pada uspevala da sagledam celu sliku toga što mi se desilo. Okretala sam stvari i tražila odgovore kako bi mi bilo dobro. 

Nalazila sam pozitivan izlaz, ne dozvoljavajući tami da ugasi svetlost. Borila sam se.😊

Nemojte da dopustite da se vaše svetlo ugasi. 😉

Uvek uz vas,  

Vaša Aurora 🌞

Turnir u street basketu 2021.-Slobodan Malešev Bobica-

Ćao svima,

Za vikend, bila sam veoma zauzeta radeći ono što volim. Ukoliko me patite već neko vreme, znate da volim da pomažem, te mi je najveća nagrada da dam sve od sebe kako bih nekom izmamila osmeh na licu. 

Ovaj vikend, održan je  turnir u street basketu 2021.-Slobodan Milešev Bobica- u centru Bečeja. Prihod koji smo moji prijatelji, volonteri iz KZM  skupili dobila je Ljiljana Džilitov, koja  ima cerebralnu  i dečiju paralizu, koji  je njoj potreban za rehabilitaciju i lečenje.

Za mene je, volontiranje i učešće u humanitarnom turniru,  jedno ogromno zadovoljstvo. I sama znam koliko je rehabilitacija bitna kako bi se stanje poboljšalo. Novac je skupljen prodajom majica, tiketa za nagradnu igru, šutiranjem trojki i kotizacijom ekipa koje su učestvovale u street basketu.

Ovo   je 7. humanitarni basket koji je organizovala Kancelarija za mlade opštine Bečej, pa sam zamolila koordinatorku KZM Dijanu Peter, moju današnju sagovornicu da malo razmenimo utiske.

1.Ko je prvi došao na ideju da se svake godine u centru Bečeja održava humanitrni turnir u street basketu? 

O početcima ja ne mogu lično da pričam zato što tad nisam radila u KZM, ali znam da je ovo već sedmi put kako se održava turnir, s obzirom da prošle godine nije bilo turnira, to znači da je pre osam godina bio prvi turnir. Ovaj sportski događaj su inicirali mladi, isto tako učestvuju u događaju. Kancelarija za mlade je inicijator svega, to jest ljudi koji su tada radili u KZM.

2. Kao što si rekla, ovo je sedma po redu humanitarna utakmica, kako se osećaš povodom toga, jer je svaka bila uspešna?

Kad kažem da je ovo bio najuspešniji turnir, ne mislim samo na novac i na taj iznos, nego mislim na celokupnu organizaciju. Presrećna sam,  bila sam  i u nedelju i cele nedelje,još uvek me ta drži euforija.Jako mi je drago što smo pomogli Ljiljani Džilitov i da smo skupili toliko para. Veoma sam zabovoljna zbog uspešne organizacije, da je sve bilo kako treba, kao što smo isplanirali, i da je bilo toliko ekipa ne samo iz Bečeja i okoline već i sa strane. Došle su ekipe iz Zrenjanina, Novog Bečeja, Srbobrana, Novog Sada... Srećna sam iz zbog naših volontera,zato što nikad nije bilo toliko volontera na turniru a bez vas zaista ne bi smo mogli da organizujemo turnir na ovaj kvalitetan način.

3. Verujem da ima puno ljudi kojima treba novčana pomoć, kako odabrati  samo jednu osobu?

 To je jako teško. Prvo prikupljamo informacije kako bismo znali kome  je potrebna novčana pomoć u opštini Bečej.Nakon toga analiziramo stanje/situaciju, i određujemo kome je najpotrebnije. Ove godine smo došli na ideju da to bude ona, s obzirom na to da je mala Ljiljana ima i dečiju i cerebralnu paralizu, i zaista je u lošem zdravstvenom stanju, a njena porodica ne može da finansira rehabilitaciju i ostale troškove.

4. Kako odreaguje ta osoba ili njeni članovi porodice kada im saopštite da ste odabrali baš nju?

To je jedan jako emotivan momenat uvek,Ljiljnina mama je bila presrećna,ostavila je komentar na facebook-u koliko im to znači,oglavnom tako reaguju sa suzama.

5. Pošto sam bila prisutna, imala sam priliku da vidim veliki odziv ljudi, da li je broj ljudi koji su se takmičili ili doprineli na neki način prvazišao neka očekivanja?

Jeste,iskreno očekivala sam veliki broj ljudi pošto prošle godine nije bilo skoro nikakvih dešavanja u Bečeju i mislim da svi jedva čekaju da se dešava nešto u gradu i naravno svake godine bude puno ljudi na turniru,ali možda nisam očekivala baš toliko veliki broj ljudi.Jedan od lepših momenata turnira je što ne dođu svi samo zbog košarke,ja se prva ne razumem toliko u sport košarku i basket,nego su ljudi došli da bi se družili,da navijaju za komšiju kuma ili brata da navijaju za omiljenu ekipuili samo da podrže svoje drugare,tako da  je to zaista lepo.

6. Ove godine imali smo sreće što se tiće vremena, to jest nije padala kiša, a ranije ukoliko je dolazilo do takvih iznenadnih promena radili ste unutra. Da li osećaš neki pritisak, kako bi sve ispalo kako treba?

Da jedne godine 2018. ili 2019. već je u subotu bilo onako sumnjivo vreme a u nedelju kad je počela da pada kiša...,inače te iste godine turnir već bio pomeren zbog kiše za nedelju dana,morali smo bukvaqlno da preselimo i ljude i ceo terenu fiskulturnu salu škole Zdravko Gložanski too je jako velliki stres i pritisak svakako ali jedino na to ne možemo da utičemo,na nama je samo da odreagujemo organizovano i mirno i da pokušamo da izvučemo maksimum iz te situacije i mislim da smo to uspeli i te godine.Naravno uvek smo spremni na takve stvari,naravno pratili smo vremenku prognozu i ove godine i eto uspeli smo da sve lepo organizujemo i bilo je lepo sunčano vreme,imali smo sreće.

7. I za kraj, šta bi želela da kažeš mojim čitaocima?

Želim da im kažem da uvek treba da rade ono što ih čini srećnimi što im prija i ne treba da slušaju nikog nego samo da rade ono što im dolazi iz srca,šta god da je,bilo to pisanje,crtanje,sport gluma nebitno ali treba da budu istrajni vredni da veruju u sebe i samo tako će biti srećni u životu.

Slažem se sa tobom Dijana, i nadam se da će sledeće biti još veći broj ljudi, koji će biti prisutni i uživti.

Zapamtite, nekom  malo mnogo znači.

 

Uvek uz vas, 

Vaša Aurora 💝