Pretraga:

субота, 28. август 2021.

Da li moj osmeh krije tugu?

 Ćao svima, 

U četvrtak, kao što većina od vas zna, bio mi je rođendan. Većina ljudi koji su mi čestitali, želeli su mi da uvek budem srećna i nasmejana. Ne brinite, hoću!

Želim još jednom da se zahvalim svima koji su mi čestitali i ulepšali mi dan.

Danas želim da vam ispričam zašto sam tako nasmejana, iako ponekad stvarno može da bude teško, kao što sam to već navela u postu Zašto je bitno biti nasmejan, rekla sam da su me teške situacije naučile da najviše treba da se fokusiram na ono lepo, a ono loše iskoristim kao pouku i nastavim dalje.

Na jednom instagram nalogu, @poludela_devojka, pročitala sam tekst koji me je inspirisao za današnju temu. 

"Ko kaže da je osmeh simbol sreće a suza simbol tuge? Nekada pokazujemo veliku radost suzama, a duboku tugu osmehom."

 Ovo me je podsetilo na nešto što se desilo pre nekoliko meseci, jer je jedna osoba rekla da ja sebe branim osmehom, kako bih sebe zaštitila od loših stvari, emocija....
Da, shvašta mi se u životu desilo, sama sam vam to rekla nekoliko puta, kao i u postu koji sam pisala pre nekoliko meseci, i vi možete da se vratite na njega. Ipak, to što su mi se loše stvari dogodile, ne znači da sam tužna.
Verovali vi to ili ne, ne umem da se pravim lažem i pokazujem da sam dobro, ako zaista nisam.
Ova slika će vam reći više nego bilo koja reč koju ja ovde mogu da iskucam.
Opet, to ne znači da neki ljudi žele da zadrže stvari za sebe, pa umesto da objašnjavaju da im je loše osmehom prikriju to.
Ja ipak promenim ton glasa,koji postaje malo niži i kraći, kao i raspoloženje, i ne volim da lažem. Priznam da nisam dobro, i da ukoliko o tome ne želim da razgovaram to ću reći onom ko želi da me sasluša.
O tome ću pričati malo dublje u jednom od narednih objava, a sad se vratimo na današnju temu.

Ne, moj osmeh ne krije duboku tugu. On pokazuje koliko sam zaista srećna jer imam priliku da živim i odrastam uz mnogo emocionalnih uspona i padova.
Stvar je u tome što mi sami dopuštamo emocijama da nas kontrolišu.
Tuge će uvek biti, kao i sreće, ali to je život. Težak ali poučan, i nikada nećemo dobiti sve što možemo da poželimo. Sreća zavisi od nas samih, da li ćemo se fokusirati na to što smo mogli da dobijemo, ili na to što ćemo tek dobiti.

Zapamtite, ni sve pare ovog sveta ne vrede toliko kao istinska sreća. 😉
Novac može biti samo mala potpora ka putovanju koje će vas usrećiti,  ili ćete imati priliku nešto da uzmete, ali koliko će ta sreća trajati zavisi od nas samih.
Meni invaliditet nije prepreka kako bih bila srećna, nemojte da vas sprečava.

Uvek uz vas 
Vaša Aurora💖

 


субота, 7. август 2021.

Šta sam naučila od kad sam postala starija sestra?

 Ćao svima, 

Sutra je rođendan osobi koju bih i životom štitla. Mojoj mlađoj sestri.  

Preplavile su me emocije kada sam pročitala par stranica iz dnevnika kog sam vodila više u osnovnoj školi, jer iz nekog razloga, prestala sam tamo da pišem toliko često, možda jer je ovaj blog u neku ruku postao drugi dnevnik... Pričaću vam malo o tome, ali drugi put, sada bih da se vratim na današnju temu, moju sestru.

Da vam budem iskrena, pored ogromne sreće osetila sam strah znajući da neke stvari neću moći da radim sa njom, mada mislim da je to normalno. Ipak sreća je uvek bila jača od straha i bilo kog pitanja koje bi postavila samoj sebi.

Da, ne mogu da trčim sa njom u drvorišu, ne mogu da joj pravim frizuru, ali moja sestra zna da sam tu za nju. Danas tog straha nema, jer se nas dve obožavamo. Ne mogu da verujem da sam četrnaest godina bila jedinica, jer danas ne mogu da zamislim svoj dan bez nje.


Čini mi se da je od  prvog momenta od kad me je ugledala, shvatila da je sa mnom sigurna. Kada je bila beba, mirila bi se u mom naručju i opuštala ukoliko bi bila nervozna. 
Ja, verovali vi ili ne mnogo sam se uozbiljila i ojačala od kada je ona u mom životu.
Rešila sam da kada poraste može sa ponosom da kaže: - Ona je moja sestra.- , kao što sam shvatila da ću joj biti pravi uzor ako to radim prvenstveno zbog sebe.

Strah, verujem, imao bi bilo ko, ali niko ne može da vam oduzme ljubav koju ste stekli, bila ona sa porodicom, prijatelja, i voljene osobe. Znam da se prijateljstva ponekad završe, ljubav jedne osobe ugasi, ali nas nauče kako da sazrevamo kao osobe,isto tako znam da će porodica uvek biti tu.


Kad se vračam kući iz škole, svaki dan me sačeka i kaže:- Seko nedostajala si mi.-
 

Kako moj ujak kaže; mogu da nas saslušaju i daju savet, ali mi ne radimo samo to, činimo jednu bitnu kariku u porodici, u to sam sigurna. 
Verujte mi kada vam kažem da smo nezamenjivi, baš ovakvi kakvi smo iako ne možemo neke stvari da obavljamo.
Nikada ne mislite da vam je život bezvredan, uživajte u njemu i shvatićete njegovu vrednost.😉

Uvek uz vas, 
Vaša Aurora❤

Kako predstavljanje utiče na sliku osobe sa hendikepom u društvu?

 Ćao svima,  U proteklih nekoliko nedelja, meseci čak, veći deo vremena provodila sam čitajući knjige, razmišljajući o blogu, temama i ponav...