Ćao svima,
Za vikend, bila sam veoma zauzeta radeći ono što volim. Ukoliko me patite već neko vreme, znate da volim da pomažem, te mi je najveća nagrada da dam sve od sebe kako bih nekom izmamila osmeh na licu.
Ovaj vikend, održan je turnir u street basketu 2021.-Slobodan Milešev Bobica- u centru Bečeja. Prihod koji smo moji prijatelji, volonteri iz KZM skupili dobila je Ljiljana Džilitov, koja ima cerebralnu i dečiju paralizu, koji je njoj potreban za rehabilitaciju i lečenje.
Za mene je, volontiranje i učešće u humanitarnom turniru, jedno ogromno zadovoljstvo. I sama znam koliko je rehabilitacija bitna kako bi se stanje poboljšalo. Novac je skupljen prodajom majica, tiketa za nagradnu igru, šutiranjem trojki i kotizacijom ekipa koje su učestvovale u street basketu.
Ovo je 7. humanitarni basket koji je organizovala Kancelarija za mlade opštine Bečej, pa sam zamolila koordinatorku KZM Dijanu Peter, moju današnju sagovornicu da malo razmenimo utiske.
1.Ko je prvi došao na ideju da se svake godine u centru Bečeja održava humanitrni turnir u street basketu?
O početcima ja ne mogu lično da pričam zato što tad nisam radila u KZM, ali znam da je ovo već sedmi put kako se održava turnir, s obzirom da prošle godine nije bilo turnira, to znači da je pre osam godina bio prvi turnir. Ovaj sportski događaj su inicirali mladi, isto tako učestvuju u događaju. Kancelarija za mlade je inicijator svega, to jest ljudi koji su tada radili u KZM.
2. Kao što si rekla, ovo je sedma po redu humanitarna utakmica, kako se osećaš povodom toga, jer je svaka bila uspešna?
Kad kažem da je ovo bio najuspešniji turnir, ne mislim samo na novac i na taj iznos, nego mislim na celokupnu organizaciju. Presrećna sam, bila sam i u nedelju i cele nedelje,još uvek me ta drži euforija.Jako mi je drago što smo pomogli Ljiljani Džilitov i da smo skupili toliko para. Veoma sam zabovoljna zbog uspešne organizacije, da je sve bilo kako treba, kao što smo isplanirali, i da je bilo toliko ekipa ne samo iz Bečeja i okoline već i sa strane. Došle su ekipe iz Zrenjanina, Novog Bečeja, Srbobrana, Novog Sada... Srećna sam iz zbog naših volontera,zato što nikad nije bilo toliko volontera na turniru a bez vas zaista ne bi smo mogli da organizujemo turnir na ovaj kvalitetan način.
3. Verujem da ima puno ljudi kojima treba novčana pomoć, kako odabrati samo jednu osobu?
To je jako teško. Prvo prikupljamo informacije kako bismo znali kome je potrebna novčana pomoć u opštini Bečej.Nakon toga analiziramo stanje/situaciju, i određujemo kome je najpotrebnije. Ove godine smo došli na ideju da to bude ona, s obzirom na to da je mala Ljiljana ima i dečiju i cerebralnu paralizu, i zaista je u lošem zdravstvenom stanju, a njena porodica ne može da finansira rehabilitaciju i ostale troškove.
4. Kako odreaguje ta osoba ili njeni članovi porodice kada im saopštite da ste odabrali baš nju?
To je jedan jako emotivan momenat uvek,Ljiljnina mama je bila presrećna,ostavila je komentar na facebook-u koliko im to znači,oglavnom tako reaguju sa suzama.
5. Pošto sam bila prisutna, imala sam priliku da vidim veliki odziv ljudi, da li je broj ljudi koji su se takmičili ili doprineli na neki način prvazišao neka očekivanja?
Jeste,iskreno očekivala sam veliki broj ljudi pošto prošle godine nije bilo skoro nikakvih dešavanja u Bečeju i mislim da svi jedva čekaju da se dešava nešto u gradu i naravno svake godine bude puno ljudi na turniru,ali možda nisam očekivala baš toliko veliki broj ljudi.Jedan od lepših momenata turnira je što ne dođu svi samo zbog košarke,ja se prva ne razumem toliko u sport košarku i basket,nego su ljudi došli da bi se družili,da navijaju za komšiju kuma ili brata da navijaju za omiljenu ekipuili samo da podrže svoje drugare,tako da je to zaista lepo.
6. Ove godine imali smo sreće što se tiće vremena, to jest nije padala kiša, a ranije ukoliko je dolazilo do takvih iznenadnih promena radili ste unutra. Da li osećaš neki pritisak, kako bi sve ispalo kako treba?
Da jedne godine 2018. ili 2019. već je u subotu bilo onako sumnjivo vreme a u nedelju kad je počela da pada kiša...,inače te iste godine turnir već bio pomeren zbog kiše za nedelju dana,morali smo bukvaqlno da preselimo i ljude i ceo terenu fiskulturnu salu škole Zdravko Gložanski too je jako velliki stres i pritisak svakako ali jedino na to ne možemo da utičemo,na nama je samo da odreagujemo organizovano i mirno i da pokušamo da izvučemo maksimum iz te situacije i mislim da smo to uspeli i te godine.Naravno uvek smo spremni na takve stvari,naravno pratili smo vremenku prognozu i ove godine i eto uspeli smo da sve lepo organizujemo i bilo je lepo sunčano vreme,imali smo sreće.
7. I za kraj, šta bi želela da kažeš mojim čitaocima?
Želim da im kažem da uvek treba da rade ono što ih čini srećnimi što im prija i ne treba da slušaju nikog nego samo da rade ono što im dolazi iz srca,šta god da je,bilo to pisanje,crtanje,sport gluma nebitno ali treba da budu istrajni vredni da veruju u sebe i samo tako će biti srećni u životu.
Slažem se sa tobom Dijana, i nadam se da će sledeće biti još veći broj ljudi, koji će biti prisutni i uživti.
Zapamtite, nekom malo mnogo znači.
Uvek uz vas,
Vaša Aurora 💝
