Šta su emocije u današnjem društvu; jačina ili slabost?

  Ćao svima,

Moram da priznam da društvo u kom živimo uglavnom smatra da su emocije smetnja ili slabost. Istina je da smo osetljivi kad osećamo.
Kako psihologija nalaže, emocije u osnovi svakog ljudskog iskustva, i procesa prilagođavanja.

Izvor: IDA DIDACTA

 

 

Problem jeste činjenica da većina ljudi danas ne govori o vremenu kad je bilo loše već to samo potiskuje i čeka da se nešto lepo desi.

Kada sam vas o emocijama pitala  na mom instagramu, polovina je na anketi kliknula za opciju da su emocije slabost dok je druga polovina rekla da nisu.

Teško da ćemo se dogovoriti oko toga šta je istina, oko emocija ne treba generalizovati, ali evo nekoliko psiholoških  činjenica...

Koje rešenje mi ljudi vidimo kad se osetimo ranjivim?

Bežimo, ili što bi stručnjaci rekli pribegavamo eskapizmu.

Otkriću vam  nešto o čemu mi nije bilo lako da pišem o tome dok je trajalo u velikoj meri.

I pre nego što pomislite da me je bilo sramota, već je problem bio u stvari da ja jednostavno nisam shvatala da je to ustvari sasvim normalno.

 

Sećate se da sam mnooogo želela da idem na fakultet, pa se to završilo još bolje mojim školovanjem u Novinarskoj školi UNS-a?

 

E pa, tu u međuvremenu, u tom periodu između imala sam  napade anksioznosti zato što sam izgubila sve što sam do tada imala. Obaveze, društvo, pripadnost, prijatelje ili možda bolje da kažem društvo.

 

Ukratko, ostala sam u nekom da tako kažem limbu, Sve i svašta me je brinulo, prosto nisam znala šta pripada meni a šta ne.

Na neki način, povukao me je ovaj društveni fenomen da stalno gledam svoje greške i mane, a ovo dobro nikako nisam mogla da vidim.

 

Izvor: Original magazin

Otprilike sam se osećala kao ova ilustracija. U oblaku misli koji mi je bdio nad glavom, bez nekog najavljenog skorijeg izlaza.

Naravno, odmah sam se obratila psiholozima koje sam poznavala, da mi pomognu da se sa tim izborim.  Ono što ljudi često zaboravljaju da je to čitav jedan proces. 

Neprijatno nam je da se osećamo loše, van kontrole, u neznanju.  Evo šta sam ja iz radionica i razgovora uspela da shvatim.

Postoji li neko ekspres rešenje?

Ne, samim tim što svi imamo razna iskustva, ali postoji nešto što svi imamo kako bi proces prošao brže.

Ljubav!

U jednom timu sam uvek ovako savršeno nesavršena pripadala, u svojoj porodici. Istina je da sada moram da donosim odluke koje će uticati na sve oko mene( ali isto važi i za odluke koje oni donose),od toga ne mogu da pobegnem, već da se zajedno nosimo sa tim, kao i uvek.

 

Nek svud ljubav sja, 

Uvek uz vas, 

Julijana Aurora

Kolika je moć skromnosti u eri preteranog nasilja?

 Ćao svima, 

Svedoci smo činjenice da se broj vesti iz crne hronike povećao, na moju veliku žalost, Na televiziji se iznose razne brojke i spekulacije mogućih scenarija zašto je to tako, a bes izgleda nikako da nestane.

I ja se pitam iz dana u dan, zašto?

Prošog leta bila sam jedina koja sam prisustvovala radionici na temu satire, koja provlači društvene teme sa dozom ironije i metafore. Verujem da je svako od nas čitao Adrića, koji je po meni ekspert na tom polju. 

Tada smo, da budem što preciznija, analizirali kratku priču 'Neko iznenada pokuca na vrata' Etgara Kereta. Priča prati pisca kome dolaze ljudi koji moć pokazuju i isteruju nožem, pištoljom vikom i agresijom, kako bi nešto dobili. U ovom slučaju bila je priča. Sve što su oni hteli, bila je obična priča.

Poznato, zar ne?

 

Često dobijam komentare ljudi da ne bi trebalo da marim toliko za osećanja drugih i pronalazim što više načina da uspem. 

Ne kažem da su komentari iz loše namere. Zahvalna sam i na tome. 

Zanima me samo jedno, zašto se pomaganje i briga smatra kao slabost?

Kako sam ja postigla svoje uspehe?

Upravo zbog toga što i sada u svakom svom koraku gledam svoj uspeh kroz društveno dobro.
Zašto?
 
Naučena sam da u životu  stvarno stvari imaju neke veze sa onom poslovicom: Kako zračiš tako i privlačiš, odnosno tako kako se prema nekom postaviš toliko i te i poštuju.
Ne, nije to zbog dobiti koju bi mogla da dobijem trampom usluga za uslugu, već zato što sam odabrala da tako bude.

Da možda neko od vas misli da sam naivna i detinjasta, ali to je samo zato što niste sebi dali priliku da upoznate ko sam i zašto to radim. I dalje imate pravo to da mislite, a evo još jedne teme za razmišljati.

Zašto kopirate druge da biste uspeli? Zar stvarno volite da se plašite nekog? Znači li to da iz prošlosti ne učimo ono loše da bismo ispravljali na bolje, nego postajemo gori?

Važna je činjenica, a to je da lik u knjizi Etgara Kereta  govori o tome da je lepa reč molim, nestala i da se jačinom( ne mora biti uvek u pitanju fizička već i neko ko ima veću moć)  uglavnom postiže sve.. Ja bih samo pitala: možemo li molim, hvala i izvini češće da koristimo umesto sile??

Kako Sergej Ćetković kaže: bolje da vodimo ljubav nego rat😉

Uvek uz vas,

Julijana Aurora