Zašto postoji diskriminacija nad ljudima što fizički štrče?

 Ćao svima, 

Nekoliko puta sam pisala kako su tevenovele i knjige moji slatki gresi, mada to nije tako loše. Dobijam inspiracije da pišem tekstove, kao što je ovaj.😁

Glavni likovi, kao u realnosti, suočavaju sa izazovima, kao i sa strahovima. Najveći neprijatelj, da tako kažem, koji junaci uzbudljivih priča treba da pobede jeste diskriminacija.

Prema definiciji, koja se nalazi na zvaničnoj stranici poverenika za zaštitu ravnopravnosti, diskriminacija je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji. 

 Kakva je radnja u prvoj seriji?

Izvor: Vikipedija

 

Ružna Leti (originalno La Fea Mas Bella), celog života misli da je ružna, pošto joj to tokom dobrog dela života govore. Zato se nikad nije brinula o fizičkom izgledu i posvetila se knjigama. Što se mene tiče, to je još jedan fikcijski kliše, ali vratimo se prvo malo na radnju.

Pošto niko ne želi da je zaposli zbog njenog fizičkog izgleda, ona rešava da se zaposli kao sekretarica direktora firme u produkcijskoj kući gde prave reklame. 

Pogađajte, sve ostale žene su lepe, pa je velika većina njih vređa, samo zato što se oblači drugačije od njih.😕

Ni Valentini nije mnogo lakše

Izvor: IMDB

 

Valentina Viljanueva(Mi gorda bella), posle skoro celog života provedenog u internatu vraća kući. Tamo ponovo dolazimo do problema. Protagonistu dobar deo drame fizički i psihički urnišu, zato što jednostavno nije mršava kao druge žene.

Transformacije i moj problem sa njima

Obe devojke dožive neku promenu, kako bi se uklopile u društvo, odnosno kako ih agresori ne bi napatali. Ova tranformacija je očekivana od strane gledalaca, a to je upravo ono što je meni zapalo za oko. 

Osobe sa invaliditetom često su izložene diskriminaciji zbog toga što se razlika od 'normalnih' ljudi može primetiti na prvi pogled. Uglavnom, setite se da nije svaki oblik invaliditetom nije isti pa ne mora da znači. Recimo, meni se desilo da kad sednem u stolicu, ne primeti se.

Motivi zašto su se promenile ustvari jesu bol, razočarenje i patnja. što po mom mišljenju ne donosi baš najbolju poruku. Poruka ovakvih serija, jeste da pronađete unutrašnju lepotu, ali...

 

Uglavnom kada se pojavite kao neko različit, automatski se ostatak istih pita kakve će povlastiće imati neko ko je u drugim okolnostima od nih. Iz tih razloga, osećate bol, kao da tu ne pripadate. Naš mozak ima tu potrebu da se prilagodi, kako bi nas zaštitio od neprijatnih osećanja i situacija.

Znate ko je kriv?

Svi pomalo. Društvo, jer ima takvo mišljenje. Mi koji samo sedimo da ne privlačimo pažnju, ili konstantno govorimo da to nije istina. Na svojoj koži osetila sam sve, bes, bol, tugu, agresiju( reči mogu da vas povrede više od bilo koje fizičke povrede), a rešenje je jednostavno bilo razgovor. 

Čak ne mogu da kažem da je razgovor, nego dela. Razumevanje situacije je najboji način da razbijete zidove koje je društvo postavilo. 

Pitajte se, razmislite zašto vam neko smeta. Dopustite sebi da vidite sebe na mestu onog drugog. 

Ona ljubav i lepota koja dolazi izunutra jeste zapravo prihvatanje svog nesavršenstva kao i nepravilnosti onih drugih.

 

Sami odlučujemo da napravimo promenu, tako nesavršeni.

 

Uvek uz vas

Julijana Aurora

Ko su pravi prijatelji; ima li ih?

 Ćao svima,

 Širom sveta prekjuče se obeležio međunarodni dan prijateljstva. Odluka da se proslavi ovaj dan od strane Uneska još pred kraj 20. veka imala je cilj spajanja, ljudi, kutura, vera, država kako bi se na neki način u svetu stvorio mir.

Ipak, prema mišljenju mojih vršnjaka i stručnih intsagram stranicama  @racionalnapsihologija i @_objektivno_, pravih prijateljstava je sve manje.

Pre dve nedelje pitala sam i neke od mojih poznanika ko su pravi prijatelji za njih, ali prvo bih volela da vas uvedem u priču zašto sam počela da ozbiljno mislim o tome ko su pravi prijatelji.

Gimnazija je za mene prošlost još od juna prethodne godine, a samim  tim više nisam imala društvo, iako sam se sa jednim delom društva čula još par meseci kasnije, svakako su svojom voljom odlučili da ne žele da se druže sa mnom. 

Izvor slike:  srednja.hr

Pre nego što pomislite da sam povređena i ogorčena, nisam. Jeste mi teško pala činjenica da više nemam toliko ljudi da čavljam, nekoliko meseci kasnije shvatla sam istinu, ali pre toga da vidimo šta kaže neko je pristrastan u ovoj temi.

 Šta kažu mladi?

"Prijatelji su ljudi koji su po spektru osobina najsličniji meni, ne nužno identični, ali postoji odredjena granica sličnosti koju kada neko predje može biti smatran prijateljem. To su ljudi sa kojima možeš da podeliš najgore i najbolje, koji znaju da prihvate šalu na sopstveni račun, koji ne kriju ništa i ti ne osećaš potrebu da kriješ išta od njih.", mišljenje je jednog mladog ispitanika.

Takođe mnogo njih je istaklo da poštoji sve više poznanika, korišćenja, neiskrenosti i površnosti u tim odnosima.

Ono što je istina i što se definitivno slažem sa mišljenjem jedne osobe koja je učestvovala u anketi je da mi ljudi olako nekog nazovemo prijateljom.

Šta kažu psiholozi?

Svi su se složili da je čovek društveno i socijalno biće, bilo da se druži u velikim i manjim grupama, a evo i njihovog zaključka zašto se vezujemo sa pojedinim ljudima

" Pravi prijatelji su obično ljudi sa kojima imamo dublje veze, osećamo se dosta povezanije sa emocionalnog aspekta, pomažemo jedni drugima i iskreno se interesujemo za dobrobit te osobe, a  poznanici su obično ljudi sa kojima možda imamo površnije odnose, viđamo se povremeno, ali nemamo dublju emocionalnu povezanost", kažu iz grupe Objektivno.

Izvor: Ok radio

 

Autorka instagram stranice Racionalna psihologija, još u aprilu prethodne godine pričalaje o tome kako savremeni život utiče na društvo i samog pojedinca. U toj objavi ona je istakla da zbog verovanja da će nas ispunjenost na poslu udaljiti da  nemamo vremena za druge ljude, tačnije da zbog toga zaboravljamo da su međuljudski odnosi važan faktor srećnog i stabilnog života.

"Ispunjen život ne donose diploma, novac, karijera i status, ispunjen život u najvećoj meri zavisi  od ljubavi koju pružamo i primamo od drugih. Ako nestane ljubavi i bliskosti nestaće i radosti. Sa odlaskom radosti nestaće skoro sve što nam je potreno", zaključuje autorka tada.

Šta sam ja naučila na svojoj koži?

Svi smo se složili da su pravi prijatelji oni koje posmatramo kao porodica. Eto istine koja mi je otvorila oči. Nisam ostala sama. Imala sam ljubav svoje porodice kada sam imala anksiozne napade. Zahvaljući njima i moja tri prava prijatelja uspela sam da ublažim brigu i završim novinarsku školu. Zato se ne kajem što nisam otišla na fakultet. Njihova sreća je i moja sreća, a znam da je obostrano.

 

Zahvalna sam što imam divnu porodicu bez koje ne bi bilo uspeha, a hvala i mojim prijateljima koji poznaju pravu mene.

Uvek uz vas, 

Julijana Aurora