Smešne anegdote iz bolnice

Ćao svima, 

Ukoliko čitate moje blogove od početka , sigurno se sećate da sam napomenula da vežbam od svog 15. meseca . Tako je . Veći deo mog života provela sam u bolnici, tačnije u " Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine - Novi Sad " na odeljenju za rehabilitaciju i habilitaciju .

Ta klinika  je na neki način postala moj drugi dom . Obično ostajem tri do četiri nedelje tamo i imam vežbe skoro ceo dan .

Pošto svako ima drugačije vežbe , o tome ne mogu baš puno da pričam , ali vi meni slobodno možete pisati na mom instagram profilu : aurora_25_06 ili na drugom profilu koji možete naći u opisu profila , jer da sam tamo dosta aktivnija  , ako hoćete da vam kažem moja iskustva u vezi neke terapije . Pokušaću da vam odgovorim , što brže moguće. 😊

Želim da sa vama podelim neki deo mog života , koji je bio poprilično težak u tom momentu , ali kako sam na samom početku blogovanja rekla , neke stvari posle određenog vremena postanu deo života , kojem se možemo smejati . 

Takođe hoću da vam pokažem da može   da se napravi prijatan ambijent,  kako bi smo mogli da prebrodimo vreme provedeno tamo što lakše i brže jer su nedelje tamo toliko spore.( kad kažem nedelje , ne mislim na cele sedmice već na poslednji dan u toj sedmici - nedelju  ) ,  i da ne zaboravim , nešto

 bitno :

Medicinske sestre uglavnom pokušavaju da nas  rasporede u sobu tako da budemo sličnih godišta , pošto u sobi obično bude četvoro-  petoro , ali ponekad tu bude beba , koju treba pričuvati , naravno takođe treba biti miran . 

Dakle da krenemo sa meni sada smešnim anegdotama :

• Bežanje od klovnova 

Moram da priznam da me je i pomalo sramota , ali da šta je tu je .  Kad sam bila mlađa imala sam strah od klovnova . To je bilo zato što su zaista , bar meni tada bili strašni . Udarali su nas sa onim čekićem po glavi , a ja sam se svaki put sakrivala iza ormana , To je bilo moje tajno skrovište . U jednoj sobi su ormari odvojeni od zida , taman da stanu dve osobe .

• Tenk- kolica

Sigurno se pitate zašto i kako to tenk-kolica ..... 

U prethodnim postovima sam rekla da su moja kolica prilično široka , mnogo šira od običnih invalidskih kolica. 

Neposredno posle moje prve operacije , moja kolica su dobila naziv taj naziv jer verovali vi to ili ne, mrzim da sedim u kolicima , tako da i pored otvorene rane , potruddila sam se da što pre mogu da je savijam , kako bih išla uz pomagala , ili uz nečiju pomoć. 

Pretpostavljam da sad većini nije jasno , pa će biti bolje da vidite sliku

 

Dakle evo dokaza , zašto su moja kolica dobila ovaj naziv , i još jedna stvar , uspele smo da uguramo kolica u sobu .😂😂😂😂

• Parovi 

Kao što sam rekla , u sobu pokušavaju da smeste stacionare sličnih godišta , slično tako spajaju nas u parove .  Svako ima svog terapeuta , s kim vežba , meni je zapao jedan veoma zanimljiv , koji uvek pokušava da da zabavi svakog pacijenta , a to uključuje i spajanje parova . I ako sa mnom nije imao sreće jer nije uspeo da spoji mene i još jednog momka , koji mi je najbolji drug , i nikad ne bih mogla drugačije da ga gledam , kao ni on mene. Suviše smo bliski , a takođe smo odrasli zajedno , barem smo se viđali svakih godinu dana .

•  Terapeutkinja , koja liči na poznnatu latinoameričku ličnost

Koliko god to suludo zvučalo , menii draga terapeutkinja ., zaista liči na poznatu latinoameričku ličnost.  Ne samo po fizičkom izgledu , već i po tonalitetu glasa . Ako ona slučajno ovo pročita , pozdravljam nju i sve ostale terapeute , koji pokušavaju da nas makar malo oraspolože . 

Da takođe sam vežbala sa svim fizioterapeutima , i zaista su svi divni .

•  Gripe  

Verovatno je ovo velika slučajnost , ali svaki put kad ja tamo odem , bude neka gripa , i uvek su restrikcije izlaska .  Tako da ova pandemija , zabrane izlaska , za mene nije bilo nešto mnogo čudno . 

• Plastični hirurg 

Pošto nema šta ja nisam iskusila , takođe sam se susrela sa plastičnim hirurgom , kad sam se prvi put operisala i rana nije zarasla . Posle dugih 6 nedelja gipsa ...... Mojeg iščekivanja dana kada ću konačno da ga skinem .... Saznali smo da rana nije dobro zarasla i da je ostala rupa pet cetimetara , i tanak sloj moje kože . Ja to nisam videla , ali moja mama koja je imala priliku da to vidi , kaže da je izgledalo kao jama. Čak je jedan gipsar ponudio stolicu , koliko je bila bleda od šoka . Uglavnom moj ortoped je odmah zvao plastičnog hirurga , koji je bar pre sedam godina imao jako prpoznatjiv i jak parfem . 

Stavili su mi veštačku kožu , i na svu sreću nakon dve nedelje je sve zaraslo . Ali u međuvrenu sam morala da idem na previjanja , koje nisam baš nisam srečno isčekivala jer mi se od tog parfema  povraćalo .  

Toliko je bio jak , da sam mogla da osetim kad dođe na sprat . Čak smo se mama i ja kladile koliko je udaljen od nas . 

 

Evo kako mi je noga izgledala zapakovana , i uvek sa osmehom na licu , vežbala sam ma koliko to bolelo , a verujte ..... JAKOOO JE BOLELO! 

Nadam se da sam vas nasmejala , i ovim putem pokazala deo mojih teških momenata , koje sam uspela da pređem . 

Uvek uz vas, 

Vaša Aurora💜