Ćao svima ,
Da li se sećate kad sam rekla da smo svi isti i da me kolica čine različitim , što ponekad dovodi do neprijatnosti ? Jedna od ovih neprijatnosti je da mi ljudi stalno govore da sam asocijalna i da se ne družim , ali to nije istina . Ja imam prijatelje malo , ali ih imam bolje da ih imam manje nego puno ali da budu lažni i da se osećanju primorani da se druže sa mnom . Svi smo se posvađali sa prijateljima i osećali se izdani i usamljeni , znam kakav je to osećaj ..... Date sve od sebe verujete toj osobi i ona vas izda .... Znam sve znam ...,... Meni se to desilo dvaput u životu ali ne brinite ... To što vas neki prijatelji izdaju ne znači da nemožete da steknete nova još lepša prijateljstva , i najbitnije: VERUJTE U SEBE ! Život u kolicima nam nešto oduzima ili nam daje daje nam šansu da pronađemo svoje mesto u svetu i uvek se negde možemo uklopiti . Za mene je život kao puzla : Svi smo delovi slagalice i imamo svoje mesto ...... Uvek imamo neko ZAŠTO I ZATO . Ne zatvarajte se i budite hrabri ! Budimo hrabri zajedno , budimo hrabri . Ako i mamo neku prepreku pređimo preko nje .
Takođe druga stvar koja je prilično neprijatna je da na primer neke zgrade ( i to državne ustanove ) imaju stepenice i nemaju rampu kako bi se moglo ući unutra . Jednostavno smo isključeni da budemo u nekoj zgradi bila to državna ustanova ili neki drugi objekti gde smo mi primorani da sedimo ispred i sačekamo osobu sa kojom smo došli . I takođe se u tim trenucima srećemo sa saosećajnim pogedima pogledima čuda kao na primer :"Zašto je ova seka u kolicima ?". Takva pitanja sigurno nekog vređaju i mene su nekad ali sam shvatila da je to u ljudskoj psihi i da se oni zato pitaju . Skoro svi se čudimo i prikomentarišemo sa porodicom , prijateljima . Ja se više zbog toga ne brinem , znam da sam hrabra i da ne sme to da me brine . Niko nije vredan našeg bola u tom momentu . Oni ne misle da su tim nešto loše izjavili ili će se osetiti krivim u tom momentu to će proći te osobe će to zaboraviti i nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo . Okenuće leđa i smejaće se , tako da i vi se pravite se da niste čuli .... Nastavite dalje i ne osvćite se na prošlost i meni je bilo teško sve dok nisam pričala sa jednom meni jako dragom osobom danas . Mi možda imamo fizički problem i nije lako sakriti ga , ali drugi ljudi imaju probleme koje je jako lako sakriti i koje se ne mogu tako lako uočiti .
Kao što sam već rekla glavu gore i samo napred !
I ako se osećate loše slobodno mi podelite u komentarima , budite hrabri i otvorie se !
Biće vam lakše i možda samim tim pomognete osobi sa sličnim problemom 😉
Uvek uz vas
Vaša Aurora
Da li se sećate kad sam rekla da smo svi isti i da me kolica čine različitim , što ponekad dovodi do neprijatnosti ? Jedna od ovih neprijatnosti je da mi ljudi stalno govore da sam asocijalna i da se ne družim , ali to nije istina . Ja imam prijatelje malo , ali ih imam bolje da ih imam manje nego puno ali da budu lažni i da se osećanju primorani da se druže sa mnom . Svi smo se posvađali sa prijateljima i osećali se izdani i usamljeni , znam kakav je to osećaj ..... Date sve od sebe verujete toj osobi i ona vas izda .... Znam sve znam ...,... Meni se to desilo dvaput u životu ali ne brinite ... To što vas neki prijatelji izdaju ne znači da nemožete da steknete nova još lepša prijateljstva , i najbitnije: VERUJTE U SEBE ! Život u kolicima nam nešto oduzima ili nam daje daje nam šansu da pronađemo svoje mesto u svetu i uvek se negde možemo uklopiti . Za mene je život kao puzla : Svi smo delovi slagalice i imamo svoje mesto ...... Uvek imamo neko ZAŠTO I ZATO . Ne zatvarajte se i budite hrabri ! Budimo hrabri zajedno , budimo hrabri . Ako i mamo neku prepreku pređimo preko nje .
Takođe druga stvar koja je prilično neprijatna je da na primer neke zgrade ( i to državne ustanove ) imaju stepenice i nemaju rampu kako bi se moglo ući unutra . Jednostavno smo isključeni da budemo u nekoj zgradi bila to državna ustanova ili neki drugi objekti gde smo mi primorani da sedimo ispred i sačekamo osobu sa kojom smo došli . I takođe se u tim trenucima srećemo sa saosećajnim pogedima pogledima čuda kao na primer :"Zašto je ova seka u kolicima ?". Takva pitanja sigurno nekog vređaju i mene su nekad ali sam shvatila da je to u ljudskoj psihi i da se oni zato pitaju . Skoro svi se čudimo i prikomentarišemo sa porodicom , prijateljima . Ja se više zbog toga ne brinem , znam da sam hrabra i da ne sme to da me brine . Niko nije vredan našeg bola u tom momentu . Oni ne misle da su tim nešto loše izjavili ili će se osetiti krivim u tom momentu to će proći te osobe će to zaboraviti i nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo . Okenuće leđa i smejaće se , tako da i vi se pravite se da niste čuli .... Nastavite dalje i ne osvćite se na prošlost i meni je bilo teško sve dok nisam pričala sa jednom meni jako dragom osobom danas . Mi možda imamo fizički problem i nije lako sakriti ga , ali drugi ljudi imaju probleme koje je jako lako sakriti i koje se ne mogu tako lako uočiti .
Kao što sam već rekla glavu gore i samo napred !
I ako se osećate loše slobodno mi podelite u komentarima , budite hrabri i otvorie se !
Biće vam lakše i možda samim tim pomognete osobi sa sličnim problemom 😉
Uvek uz vas
Vaša Aurora
Нема коментара:
Постави коментар