Jesmo li samostalni ili zavisimo od drugih?

 

Ćao svima,
Sećate li se kad smo diskutovali o tome da li su osobe sa invaliditetom osetljivije? Ili kad smo diskutovali o tome jesu li moje ili bilo čije potrebe posebne? Ili o nedostatku empatije?
Znam, znam... teram vas da pogodite temu, baš bezobrazno od mene😅. Samo još jedno pitanje; da li se obraćamo i pišemo ljudima isključivo kad nam je potrebna pomoć?

Hajde da probamo da raščivijamo misteriju.

Prva teorija zavere, tako ćemo da je nazovemo, čisto da bi zvučala bombastično, jeste da ljudi odnedavno ne žele da se obrate drugima za pomoć.
Druga je sasvim suprotna: Ljudi često pišu da bi tražili uslugu. Baš umršeno zar ne?

Izvor: This is me Agency

Usluga ili pomoć?

Dakle prva stvar koju bismo možda mogli da razjasnimo je šta znači pomoć, a šta usluga?
Sudeći po guglu, normalno da sam se prvo konsultovala sa njim, pomoć znači da nekom pružamo podršku i mir, a kad sam ukucala uslugu, odmah se dotiče ekonomije i nekog povratnog dobitka.

 Izgleda da odatle  potiče onaj izraz: Učini mi uslugu, jer onda korist ima samo onaj kome je nešto potrebno.
Onda je važno naglasiti kad razgovaramo sa nekim da nam je potrebna pomoć, kako bi nam učinili nešto bez da očekuju da ćemo i mi uraditi isto?😦
Dobro, možda cepidlačim pa ću vas pitati; postoje li razlike u tome ili je usluga i pomoć jedno te isto?😕

Možda bi trebalo da pređemo na još jedan deo teorije, ovaj što je u naslovu:

Jesmo li samostalni ili nam je potrebna pomoć?

Hmmm... Kako se meni čini teško je odabrati samo jedno. Verujem da smo i jedno i drugo, samo što smo sad krenuli da vrednujemo i po broju diploma i iznosu plate. Pošto smo odavno sudili po izgledu i ekonomskom statusu i to se donekle izjednačilo, društveni položaj nikako da prestane da nas brine. Mada, ni položaj osoba sa invaliditetom se barem u Srbiji nije mnogo promenio.

Da li su osobe sa invaliditetom samostalne?

Jednom sam pročitala da osobe sa invaliditetom ne prihvataju pomoć. Dobro, pomislih. Zašto smo onda često sažaljevani kada se pojavi broj da se šalje na 3030?

Odmah da vam razjasnim ovo je jedna vrlo individualna stvar. Svako je samostalan na svoj način, ali isto tako je potrebna nečija pomoć.
Problem se možda nalazi u tom nekom gardu kad nas neko pita da li nam je potrebna pomoć, u slučaju da mislimo da nas neko drugi žali. Ili tvrdoglavosti. Možda neko samo želi to da obavi sam/a. Ja nemam problem da pitam i prihvatim pomoć ako mi je potrebna.

U mom slučaju je to stvar navike i prakse. Jednostavno su moji roditelji skoro sve vreme sa mnom, tako da u svakom momentu znaju da mi se nađu i kako da odreaguju. To ne znači da su moje ili bilo koje osobe sa hedikepom potrebe posebne.
Svima je neophodan, vazduh, hrana, tečnost, odlazak u toalet. Ono što svi želimo jete ljubav i prihvaćenost.😇
Jedina razlika je način na koji pristupamo osobi, ili kako neko obavlja stvari. Evo jedan primer o kome često govorimo; mentalno zdravlje. Neko voli da se osami,neko samo da ga poslušaju, a želi savet.
Svakom odgovara nešto drugo, zar ne? Razmislite.😉

Uvek uz vas,
Vaša Julijana Aurora💜