Šta je potrebno osobama sa hendikepom?Pomoć ili podrška?

 Ćao svima, 

Ponovo sam razmišljala o jednoj dilemi, kao i obično. Dosad ste valjda i navikli na to. 😅 Znate šta mi nije jasno? U 21. smo veku, ja sam napunila 21. godinu, a društvo postaje sve zatvorenije, i ranjivije. I to sve sa namerom da bude jače i samostalnije.

Jedna devojka je u videu što sam gledala pre neki dan, prokomentarisala kako bi osobama sa invaliditetom trebalo da se pomogne na adekvatan način. Veoma tačno. Osim što postoji jedan problem. Možda malo veći... a to je mentalitet drušva.

Ko su osobe sa hendikepom?

To su osobe, koje žive, osećaju, žele da budu voljene i prihvaćene. To što većina nas radi stvari na drugačiji način, ne umanjuje činjenicu da smo samo osobe. Takođe smo na jedan ili drugi način zavisniji od drugih osoba. 

-Hendikep je pojam koji označava potrebu za izjednačavanje uslova, odnosno situaciju u kojoj je osobi ili grupi potreban neki vid podrške zbog uticaja barijera i izazova, ili ih stavljaju u neravnopravan položaj.  - Izvor: "Priručnik za izveštavanje o osobama sa hendikepom.

Ova definicija jasno objašnjava drugi deo problema, a to je da osobama za hedikepom nije potrebna pomoć u vidu novčanog doprinosa, već podrška da što slobodnije funkcionišu u svakodnevnom životu.

Prošle subote sam imala priliku da upoznam izvršnog direktora, Milana Jankovića i deo tima Akademske inkluzivne asocijacije na radionici gde se govorilo o odgovornosti novinara prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom. Ukoliko vas zanima ostavljam vam link ka tekstu napisanom za Bečejske dane ovde.

Slika: Akademska inkluzivna asocijacija

Što se tiče termina osoba sa hendikepom, to je malo širi pojam od osobe sa invaliditetom i ne isključuje fizički i mentalni invaliditet, kao ni osobe sa dijabetesom niti osobu koja se privremeno nalazi u tom stanju( polomi nogu, preživi neki loš period itd)

Ja ću koristiti oba, i osobe sa invalididitetom, ali ću pokušati češće da koristim osobe sa hendikepom, jer mi je ova nova sintagma humanija i obuhvata širi spektar ljudi.😉

Ono što se meni najviše dopalo na toj radionici jeste sam tim Akademske inkluzivne asocijacije,jer tamo ne rade ljudi koji imaju neku dijagnozu, već sarađuju svi. To je upravo i cilj same inkluzije, da se osobe sa hendikepom uključe u društvo, i aktivno učestvuju u njemu.

Slika: Akademska inkluzivna asocijacija

Zašto podrška a ne pomoć?

E sad, da se vratimo malo na sam uvod, i da tu prvu rečenicu. Imam utisak da kada povežete pomoć i osobe sa hendikepom,da automatski povežete to kao novčanu pomoć ili vrlo često imamo neki generalni pristup kako pomoći. 

Za mene znači da mi neko priđe bez predrasuda i pita me da li mi treba asistencija u obavljanju neke ativnosti. Nijedna osoba nije ista,  pa tako ne radimo na isti način. 

Ipak, kako bi društvo to sve prihvatilo bez osećaja da ih neko tera da to prihvate, mislim da je za to potrebno da svi budemo spremni na promene, odbacimo predrasude, kako bi se zaista upoznali. 

Zašto to kažem?

Teško da će se išta promeniti, ako o životnim izazovima pričamo sa ljudima koji dele naše mišljenje imaju slična iskustva kao naša. Jeste lepo kada se neko slaže sa nama, definitivno. Ipak shvatila sam da uvek treba razgovarati sa raznim ljudima, pitati, zajedno doći do nekih novih stavova. Novih horizonata.

Za promenu se treba osmeliti, imati strpljenja i dozvoliti sebi pad. Ne može niko sve, pa smo onda zajedno jači.

Uvek uz vas, 

Vaša Julijana Aurora💜