Šta je potrebno osobama sa hendikepom?Pomoć ili podrška?

 Ćao svima, 

Ponovo sam razmišljala o jednoj dilemi, kao i obično. Dosad ste valjda i navikli na to. 😅 Znate šta mi nije jasno? U 21. smo veku, ja sam napunila 21. godinu, a društvo postaje sve zatvorenije, i ranjivije. I to sve sa namerom da bude jače i samostalnije.

Jedna devojka je u videu što sam gledala pre neki dan, prokomentarisala kako bi osobama sa invaliditetom trebalo da se pomogne na adekvatan način. Veoma tačno. Osim što postoji jedan problem. Možda malo veći... a to je mentalitet drušva.

Ko su osobe sa hendikepom?

To su osobe, koje žive, osećaju, žele da budu voljene i prihvaćene. To što većina nas radi stvari na drugačiji način, ne umanjuje činjenicu da smo samo osobe. Takođe smo na jedan ili drugi način zavisniji od drugih osoba. 

-Hendikep je pojam koji označava potrebu za izjednačavanje uslova, odnosno situaciju u kojoj je osobi ili grupi potreban neki vid podrške zbog uticaja barijera i izazova, ili ih stavljaju u neravnopravan položaj.  - Izvor: "Priručnik za izveštavanje o osobama sa hendikepom.

Ova definicija jasno objašnjava drugi deo problema, a to je da osobama za hedikepom nije potrebna pomoć u vidu novčanog doprinosa, već podrška da što slobodnije funkcionišu u svakodnevnom životu.

Prošle subote sam imala priliku da upoznam izvršnog direktora, Milana Jankovića i deo tima Akademske inkluzivne asocijacije na radionici gde se govorilo o odgovornosti novinara prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom. Ukoliko vas zanima ostavljam vam link ka tekstu napisanom za Bečejske dane ovde.

Slika: Akademska inkluzivna asocijacija

Što se tiče termina osoba sa hendikepom, to je malo širi pojam od osobe sa invaliditetom i ne isključuje fizički i mentalni invaliditet, kao ni osobe sa dijabetesom niti osobu koja se privremeno nalazi u tom stanju( polomi nogu, preživi neki loš period itd)

Ja ću koristiti oba, i osobe sa invalididitetom, ali ću pokušati češće da koristim osobe sa hendikepom, jer mi je ova nova sintagma humanija i obuhvata širi spektar ljudi.😉

Ono što se meni najviše dopalo na toj radionici jeste sam tim Akademske inkluzivne asocijacije,jer tamo ne rade ljudi koji imaju neku dijagnozu, već sarađuju svi. To je upravo i cilj same inkluzije, da se osobe sa hendikepom uključe u društvo, i aktivno učestvuju u njemu.

Slika: Akademska inkluzivna asocijacija

Zašto podrška a ne pomoć?

E sad, da se vratimo malo na sam uvod, i da tu prvu rečenicu. Imam utisak da kada povežete pomoć i osobe sa hendikepom,da automatski povežete to kao novčanu pomoć ili vrlo često imamo neki generalni pristup kako pomoći. 

Za mene znači da mi neko priđe bez predrasuda i pita me da li mi treba asistencija u obavljanju neke ativnosti. Nijedna osoba nije ista,  pa tako ne radimo na isti način. 

Ipak, kako bi društvo to sve prihvatilo bez osećaja da ih neko tera da to prihvate, mislim da je za to potrebno da svi budemo spremni na promene, odbacimo predrasude, kako bi se zaista upoznali. 

Zašto to kažem?

Teško da će se išta promeniti, ako o životnim izazovima pričamo sa ljudima koji dele naše mišljenje imaju slična iskustva kao naša. Jeste lepo kada se neko slaže sa nama, definitivno. Ipak shvatila sam da uvek treba razgovarati sa raznim ljudima, pitati, zajedno doći do nekih novih stavova. Novih horizonata.

Za promenu se treba osmeliti, imati strpljenja i dozvoliti sebi pad. Ne može niko sve, pa smo onda zajedno jači.

Uvek uz vas, 

Vaša Julijana Aurora💜

Šta sam naučila kao novinar?- Kritičko mišljenje i skromnost

 Ćao svima, 

Današnji dan nekako ne mogu da propustim bez nekog obeležavanja... Danas je tačno tri godine od izlaska mog prvog teksta u Bečejskim danima.😎 Želim da sa vama podelim šta sam naučila uz novinarsvo.

Moj prvi odlazak na teren kao novinar -saradnik u Bečejskim danima 

Tačno se sećam kad mi je urednica prišla i pitala me da li bi želela da pišem kolumne. U tom momentu nisam znala šta me je snašlo. To je bilo neposredno nakon što sam postala volonteka u Kancelariji za mlade, još dok sam bila učenica Gimnazije.

Ukoliko niste pročitali moju prvu kolumnu, ostaviću je linkovanu ovde, da se prisetimo mojih početaka. PS. na vebu je izašla dva dana kasnije

Kolumna: Da li je strah naš najveći neprijatelj, ili nam je ponekad prijatelj?

Skromnost i greške

Pre nego što sam uskočila u svet novinarsva, bez padobrana, verovala sam da ja baš sve znam o novinarstvu, i da tu nemam ništa da izgubim. Verovala sam da nemam šta da izgubim, prethodno redovno pisala ovde na blogu. Tako je i bilo, možda mesec dana, dok nisam krenula na radionice koje je organizovalo Bečejsko udruženje mladih, "Pokreni mehanizam". Znate šta se desilo? Naravno da nisam znala ništa, ni šta je lid, niti šta bi bio sam naslov. Naravno, ja sam želela da se dokažem, pa sam normalno brže bolje otišla na neki događaj i napisala vest.

Slika: Gordana Adamov, BUM

Sva sreća da je koleginica bila tu da me spasi.😁(Hvala Tanja) A i moje veoma strpljive mentorke,  Ane Aćimov i Gordane Adamov, od kojih sam naučila da se jednostavno mora pogešiti da bi nešto i naučilo. 

Takođe, za mene biti novinar znači biti pripremljen, a u isto vreme ne znati ništa.  

Praksa čini čuda

Nakon toga, znate šta se desilo. Upisala sam Novuinarsku školu Udruženja novinara Srbije, na inicijativu prijateljice. 

Imala sam već neko znanje i nisam se toliko plašila kad sam se upisivala. Sećam se da sam na prvom razgovoru sa menadžerkom obrazovnog centra, pomenula da imam neke osnove, ali da imam želju da naučim. Tako sam se predstavljala i svim predavačima tada, a i tokom svakog predavanja kroz kurs Web i digitalnog novinarstva.

Uspomene sa predavanja

Naučila sam da koliko god da ja mislim da nešto znam, uvek, ali stvarno uvek može da  se nauči nešto novo, nešto što će nas poboljšati kao osobu. Da bila sam dobra, ali sad sam bolja.  Pošto volim da učim, verujem da svaki dan mogu da budem bolja verzija sebe.  😊

Inače Novinarska škola upisuje nove članove, tako da ukolliko ste zainteresovani, možete da učite od novinara koji rade u RTS-u ili Blicu, imate priliku. Meni je ta škola mnogo pružila, prilike, smeh i prijateljstvo. 

Sagovornici i kritičko razmišljanje

Isto tako raznorazne stvari sam naučila i korigovaa sebe samo radeći u novinarstvu. Kroz razgovor sa sagovornicima i kao nemi posmatrač na terenu. Na primer; kako se pravi kaljeva peć, ili kako nekom pravilno pružiti prvu pomoć. 

Stekla sam utisak da me sagovornici gotive baš zato što sam spremna da ih saslušam i budem spona između njih i društva.

Poseta čanova Upravnog odbora UNS-a

Biti neko ko treba da informiše i edukuje, treba da sagleda sve moguće strane kockice, i na taj način  iznese tačne informacije. Da razlikujemo seznacionalizam od novinarstva i ostanemo iskreni prema sebi. Razmislimo pre nego što kažemo. Pitamo, pa makar imali i više informacija nego što smo očekivali.

Želim da se zahvalim svima koji su mi pružili podršku da učim i da sazrevam. Bez vas ne bih bila ovo što sam danas.😇

Uvek uz vas

Vaša Julijana Aurora💜