Koji je najveći neprijatelj promene?

 Ćao svima, 

Primetila sam da kada pričamo o nekoj osetljivoj temi, objava ima mali broj pregleda, mada pošto će uskoro praznici i Nova godina nam je' iza ćoška', verujem da je vreme za refleksiju i promene.

Već godinama slušam i slažem se da sve manje ima empatije, morala i ljubavi. Živimo brzo, radimo, i gubimo odnose. Plašim se da tako gubimo i sebe. Brena Braun, autorka emisije "Atlas srca", rekla je da su ljudi emotivnija bića,više nego što želimo da priznamo. Doduše, volela bih da budemo i jedno i drugo.

Dakle, ko je najveći neprijatelj promene?

Focussoftware.com

 U proteklih godinu, dve u mom životu desile su se neprijatne stvari, toliko da sam imala utisak da ću da iskočim iz sopstvene kože- zato što nisam imala pojma šta će da se desi,tačnije da li ću biti dovoljno jaka da to nešto prebrodim. Znači u pitanju je strah.

Iskrena da budem, uvek mi bude lakše da nekom kažem šta me mući, ali da bih se otvorila za to je potrebna spremnost da budem ranjiva,

Kakve sad to veze ima, pitate se?

Za promenu je takođe potrebna ranjivost, zato što onda izlazimo iz famozne zone komfora, gde smo bezbedni i sigurni. Ja sad neću pričati o načinina promene i nekih trikova kako da se promenimo- ima dovoljno psihologa, nego da se mi vratimo na temu.

Evo daću jedan primer koji može da objasni sliku, neprijatelja promene i zašto bismo trebali da porazmislimo o empatiji.

Prihvatanje osoba sa invaliditetom jeste jedna osetljiva tema u čijoj srži jeste strah. 

To kažem jer osećam da se ljudi plaše da će se položaj i uloge izmeniti, kao što se desilo pre dva veka kad su se žene borile na pravo glasa. Predrasude su prisutne u društvu iz istog razloga- ranjivosti. 

 

Kad se desi promena, više nikad stvari nisu iste. 

 

E sad tu imamo upravo gubitak konekcije. Populacija koja nema ni jedan oblik invalidnosti se boji jer ne zna zasigurno šta mi, koji se trenutno gledamo kao manjina, želimo. 

 Kad kažem ne zna zasigurno,  onda se susrećemo sa pretpostavkama, što je neka eventualna slika koja može biti istinita a i ne mora.

 

Ipak, na slici imamo dve ruke, što znači da i mi treba da spustimo gard.😉

 

Desilo mi se da  sam burno odreagovala, tačnije pretostavila sam da  kad se pokrenula tema specijalizovano obrazovanje, krenula sam da objašnjavam ono što je ustvari taj tim želeo da kaže i ovim putem im se izvinjavam još jednom. 

Poenta?

Za promenu treba svi da ostavimo svoje predrasude, navike i da se aktivno slušamo, da pokušamo da se stavimo na mesto onog drugog. 💕

Dakle, za sam kraj htela bih da postavim svima pitanje:Imamo li hrabrosti da menjamo stvari?

Razmislite nekim delom podsvesti i uživajte sa voljenim osobama u ovoj prazičnoj euforiji! 🌲

Uvek uz vas, 

Vaša Julijana Aurora 💞