Ćao svima,
Psihologija kaže da porodica ima najveći uticaj kada je pitanje razvitka ličnosti, odnosno da detinjstvo definiše ko smo. Naravno, temelj je ustvari ljubav.
Svi se čude mom osmehu želji za životom i upornošću, a za to je zaslužna cela moja porodica, koja mi je pružila upravo to - ljubav.
Kao osoba sa invaliditetetom, nikad se nisam osetila drugačije samo zato što ne mogu da hodam, niti krivom što su okolnosti takve. Zapravo, osećam se posebno zato što ih imam.
Deo porodice na slici
Bez divnih roditelja, koji su me naučili da vrednujem sve što imam i poštujem starije, bez ujaka i tetke koji su me naučili da delim i ne budem sebična, dede koji uvek ima zanimljive priče i naravno bake mamine najveće podrške kad sam se rodila, ne bih bila ovo što sam danas.
Ema me je svojim rođenjem podstakla da uvidim sve šta mogu da uradim da bih bila njen superheroj.
Zašto uvek imam potrebu da govorim da cenite sve oko sebe?
Nažalost, se često pitaju zašto nisam radio/la ovo ili ono, tek tada kad bude prekasno. Zato smo mi tu jedni uz druge. uvek iako kao svaka porodica imamo nesuglasice, oprostimo i razumemo jedni druge vrlo brzo.
Zahvaljući ljubavi i razumevanju koje sam dobila od strane svojih najmilijih nemam potrebe da zavidim, gajim mržnju, i sputavam druge da bih bila srećna. Sve što mogu je da pružam ljudav i razumevanje.
Mama je od samog početka u svim mojim avanturama, kao moja najveća sigurna luka. Definitivno sam velika srećnica što imam mladu mamu, koja je učila uz mene, postajala uz i za mene jača. Istrajnost sam najverovatnije naučila od nje, a to je najbitnija stvar koja je potrebna u životu. Zajedno se smejemo, plačemo, brinemo rešavamo pobeđujemo.
Ona nije samo moja mama, već i najbolja prijateljica za ceo život, kao i moja sestra i brat koji će doći u novebru.
Očuh i ja smo najbolji tim što se tiče eskurzija. Zajedno smo zaobilazili tunele i stepenice po Beogradu, počev od onih visokih u autobusu, pa do samih ulica u Beogradu. Po prvi put smo bili van Bečeja, u velikom gradu, a verujem da nam je verovatno samo nebo granica.💪
I ne samo to. Voli me kao svoju od prvog trenutka. Kuća je prilagođena meni.
Ipak ni ostatak porodice ne zaostaje,ne preterujem kad kažem da uopšte nisam uskraćena što ne umem da hodam, zato što imam njih.
Svi smo mi jedan veliki tim, i naravno branimo jedni druge, ali i učimo jedni od drugih.
Oni mi nikad nisu rekli da nešto ne mogu, samo zato što koristim točkove da bih se kretala. Svesna sam stepenica, i ostalih prepreka, ali pošto smo tim nekako sve preskačemo.
Svako je na neki način poseban, samo treba da pronađe zbog čega, a barijere su uz tim lakše premostive.
Нема коментара:
Постави коментар