Drugačiji menjaju svet?

 Ćao svima,

"Samo drugačiji menjaju svet, niko normalan nije ništa promenio", govorila je baka Elsi glavnoj junakinji romana Fredrika Bakmana 'Moja baka vam se izvinjava.'

Ja sam uvek bila drugačija i upečatljivija u društvu.  Neki bi videli moja kolica i čelik koji me okružuje, a drugi osmeh, U svakom slučaju, nisam se lako stapala u društvo, ako je suditi po obrazovnim ustanovama.

I sedmogodišnja Elsa je znala da je drugačija, zbog čega je stalno odlazila sa mamom Urlicom i bakom kod direktora.

 

 

Zašto je bila drugačija?

 

Prema rečima njene bake, Elsa je uvek bila pametnija od drugih. Sa svojih sedam godina, već je znala da rukuje sa ajfonom i pronalazi stvari na Vikipediji, što po meni nije baš čudno. Ona je takođe postavljala mnogo pitanja i nije se zaustavljala dok nije saznajala ono što je naumila. 

Pisac nikad nije precizirao zašto je ona drugačija, a osim nje je bio dečak sa daunovim sindromom, koji je ćutao.

Ipak za njenu baku ona je bila posebna, pošto je mogla da razume ono što odrasli u kući nikako nisu shvatali. Zato je Elsa od bake dobila zadatak da ide u potragu za blagom, koja je kad stignete do kraja knjige ako mene pitate, potraga za mirom.

Šta se dešava u knjizi?

 

Elsina baka, umire od kancera i ostavlja joj važan zadatak. Glavna junakinja knjige moraće da odnese pisma svim ljudima kojim se zamerila prošlosti.

Dve važne stvari moram da naglasim.

Ona i baka imale su svoje posebno mesto Mijamu zemlju skoro budnih, mesto gde se priče prodaju umesto para.Pored ovih ima još kraljevina, a glavni likovi u priči nisu zapravo bili izmišljeni, već stanari u zgradi (zamku) u kojoj živi Elsa. 

Dakle junakinja će morati da poveže bakine priče sa životima svih ljudi i reši ono što ih tišti,

To će moći samo zato što je prema bakinim rečima, posebna.

Moglo bi se reći da su sva deca na neki način posebna, pošto ne komplikuju toliko koliko mi stariji možemo da premislimo kako bismo odovorili na pitanje sa odgovorom: Saznaćeš kad porasteš.

Da li je sramota biti poseban?

 

Piznajem, s tim što su mi govorili da bi trebalo da şe uklopim u društvo, osećala sam da je trebalo više da se trudim oko ljudi kako bi me prihvatili.

 Naučila sam s godinama da samo retki zaslužuju da se oko njih trudite.

Moglo bi se reći da je u današnje vreme kletva biti emotivan i osećati previše. Ipak sve zavisi kako posmatrate situaciju.

Time što sam osetljiva lako mogu da osetim ono što osećaju drugi i uradim sve što je u mojoj moći da to promenim.

Oduvek sam mislila da sam na neki način drugačija jer je moja omiljena alatka za borbu u životu ljubav. 

Svaki tekst u ove četiri godine bloga u sebi ima ljubav i razumevanje.Tako će biti uvek.

Hvala vam što ste bili znatiželjni da otvorite svaku objavu počev od 2019. godine na današnji datum.😇

Uvek uz vas

Julijana Aurora

 

 

Koliko porodica utiče na razvitak ličnosti?- Ljubav kao temelj svega

 Ćao svima, 

Psihologija kaže da porodica ima najveći uticaj kada je pitanje razvitka ličnosti, odnosno da detinjstvo definiše ko smo. Naravno, temelj je ustvari ljubav.

 Svi se čude mom osmehu želji za životom i upornošću, a za to je zaslužna cela moja porodica, koja mi je pružila upravo to - ljubav.

Kao osoba sa invaliditetetom, nikad se nisam osetila drugačije samo zato što ne mogu da hodam, niti krivom što su okolnosti takve. Zapravo, osećam se posebno zato što ih imam. 

Deo porodice na slici

Bez divnih roditelja, koji su me naučili da vrednujem sve što imam i poštujem starije, bez ujaka i tetke koji su me naučili da delim i ne budem sebična, dede koji uvek ima zanimljive priče i naravno bake mamine najveće podrške kad sam se rodila, ne bih bila ovo što sam danas.

  Ema me je svojim rođenjem podstakla da uvidim sve šta mogu da uradim da bih bila njen superheroj.

Zašto uvek imam potrebu da govorim da cenite sve oko sebe? 

Nažalost, se često pitaju zašto nisam radio/la ovo ili ono, tek tada kad bude prekasno. Zato smo mi tu jedni uz druge. uvek iako kao svaka porodica imamo nesuglasice, oprostimo i razumemo jedni druge vrlo brzo.

 Zahvaljući ljubavi i razumevanju koje sam dobila od strane svojih najmilijih nemam potrebe da zavidim, gajim mržnju, i sputavam druge da bih bila srećna. Sve što mogu je da pružam ljudav i razumevanje.

Mama je od samog početka u svim mojim avanturama, kao moja najveća sigurna luka. Definitivno sam velika srećnica što imam mladu mamu, koja je učila uz mene, postajala uz i za mene jača. Istrajnost sam najverovatnije naučila od nje, a to je najbitnija stvar koja je potrebna u životu. Zajedno se smejemo, plačemo, brinemo rešavamo pobeđujemo.

Ona nije samo moja mama, već i najbolja prijateljica za ceo život, kao i moja sestra i brat koji će doći u novebru.

Muzej iluzije Beograd/ sa očuhom

 Očuh i ja smo najbolji tim što se tiče eskurzija. Zajedno smo zaobilazili tunele i stepenice po Beogradu, počev od onih visokih u autobusu, pa do samih ulica u Beogradu. Po prvi put smo bili van Bečeja, u velikom gradu, a verujem da nam je verovatno samo nebo granica.💪

I  ne samo to. Voli me kao svoju od prvog trenutka. Kuća je prilagođena meni.

Tanderbal 2019. sa ujakom i tetkom.

Ipak ni ostatak porodice ne zaostaje,ne preterujem kad kažem da uopšte nisam uskraćena što ne umem da hodam, zato što imam njih.

Svi smo mi jedan veliki tim, i naravno branimo jedni druge, ali i učimo jedni od drugih.

Oni mi nikad nisu rekli da nešto ne mogu, samo zato što koristim točkove da bih se kretala. Svesna sam stepenica, i ostalih prepreka, ali pošto  smo tim nekako sve preskačemo.

Svako je na neki način poseban, samo treba da pronađe zbog čega, a barijere su uz tim lakše premostive.

Volim vas💗

Uvek uz vas

Julijana Aurora

 

Koliko istrajnost pomaže u ostvarenju ciljeva? -Poseta članova UNS-a

 Ćao svima, 

Kao što sam već napominjala, bila sam učenica 48.generacije Novinarske škole Udruženja novinara Srbije, a u petak posetili su me članovi Upravnog odbora UNS-a, da bi mi uručili diplomu.

Hvala što ste bili!

Moram da priznam da je saznanje za Novinarsku školu došlo u pravom momentu, baš kad sam ja mislila da su mi sva vrata zatvorena. 

Ja već jesam pominjala da mi je bilo mnogo teško što neću ići na fakultet, jer sam se od početka četvrte godine Gimnazije spremala, skroz se fokusirala na to. 

Ipak, nakon raspitivanja u studenskoj službi imala sam dve opcije; 

- Biti na budžetu imati duple troškove, zajedničko putovanje po Novom Sadu. I da, porodica bi mi pružila punu podršku, samo da bih ja bila srećna.

Osim što ja ne bih sa tom opcijom bila srećna. Komplikovano je to, jer nisam sama. Ja sam deo porodice koju mnogo volim i poštujem. Zato sam odabrala sledeću opciju:

 

- Upis u Novinarsku školu u Beogradu, koja ima opciju praćenja predavanja preko Zoom aplikacije.

 

Verovala sam da je novinarstvo za mene, pošto je ta profesija jednostavno čučala u mene čekajući da je nekako otkrijem. Zahvaljujem se Jeleni Janković Ćuk, urednici i izvršnoj direktorki Bečejskih dana što me je uvela u novinarske vode. 

Priznajem, već sam bila uzbuđena samom činjenicom što ću moći da pratim uživo predavanja iz svoje sobe, mada sam se očarala činjenicom da će mi predavati novinari iz velikih redakcija, sa velikim iskustvom. 

Ipak, čak i da predavači nisu TV lica, svakako bi bila deo 48. generacije Novinarske škole. 

Imala sam vrlo jasan cilj. Želela sam da se bavim tim poslom, da postanem novinar. 

Znam da je poziv novinara danas ukaljan, ali mislim da sam učila od pravih poštenih novinara, jer kako možete pročitati na njihovoj zvaničnoj stranici, velika većina misli da novinarsvo može pozitivno da utiče na društvo,

Mnogi ljudi misle da sam ja odustala tim što nisam otišla na fakultet i što ne razmišljam o tome. Za mene to nije istina. Shvatila  sam da Filozofski fakultet trenutno nije opcija, ali sam imala motivaciju, želju za napretkom i bila san istrajna da svoj cilj ostvarim.

Uspela sam, naučila sam mnogo toga, uživala, upoznala divne ljude sa kojima ću nadam se održati kontakt.😊

 Evo malo utiska sa predvanja:

 

 Većina naših predavača se pojavljuje na televiziji, na primer Branko Veselinović, koji je deceniju proveo radeći na RTS, a sada ga možemo videti na TV Insajder ili recimo Ljubicu Gojgić možete videti u njenoj autorskoj emisiji Pravi ugao na RTV-u. Ne mogu sve da ih nabrojim, ali učili smo i od Olje Radaković, o lidu i naslovnom bloku, a tu su bili i nekadašnji učenici Novinarske škole koji su sada urednici. 

 

Bilo bi ružno nabrajati ih baš sve pošto je svako na svoj način uticao da se profesionalno obrazujem, neke sam pomenula čisto da biste imali neku sliku o školi, ali ako ste zainteresovani, detalje o predavanju možete naći ovde.

 

Ukoliko se odlučite za UNS-ovu školu novinarstva, detaljnije će vam sve objasniti Dragana Bjelica, menadžerka Obrazovnog centra, koja je na neki način za mene bila razredni starešina, pošto je sve vreme brinula o nama i našem napretku.😇

Pratite svoje snove, možda se iznenadite kao ja. 

Uvek uz Vas,

Julijana Aurora

Koliku odgovornost ima influecer plasirajući svoj sadržaj?- Kako ja biram šta da objavim na blogu?

 Ćao svima,

Pošto će uskoro biti četiri godine otkako sam otvorila ovaj blog, osetila sam potrebu da govorim o uticaju ljudi sa popularnih društvenih mreža kao što su Instagram, Tiktok i Jutjub,

Pozvala sam psihologa, Oliveru Bukinac, da mi se danas pridruži kako bismo diskutovali u ovoj vrlo ozbiljnoj polemici: Ko su infuenceri, šta znači ta reč i koliko sadržaj društvenih mreža utiče na društvo u globalu.

"Influenseri se moraju istaći po nečemu – nekoj originalnoj temi ili sadržaju. Problem je što influenser danas može postati bilo ko zahvaljujući društvenim mrežama, bez obzira da li propagira nešto pozitivno ili negativno.", rekla je Bukinac na moje pitanje ko su infuenceri, i šta oni plasiraju.

Svi koji ste učestvovali na anketi na mom profilu, Olivera  i ja,složili smo se da su infuenceri oni koji nešto prodaju, odnosno plasiraju proizvod. Moram da priznam da sam bila prijatno iznenađena dok smo o tome polemisali na mom instagramu.

 

Ako ćemo se voditi značenjem reči, infuencer je po korenu reči onaj koji utiče na nekog, baš kao što je istakla Olivera i što prikazuje ova fotografija iznad,

"Oni imaju ogromnu odgovornost. Nažalost, smatram da nisu ni svesni koliku. Mogu ih videti i čuti svi: od male dece do starijih osoba, a svako od njih ih shvata na svoj način. Mnogi od njih traže pažnju, traže način da budu viđeni i uvek se bira lakši i brži put koji može odvesti u brojne probleme. "

 

 

"Ukoliko niste „in“ prozivaju Vas kukavicom i staromodnom osobom, a pamet i zrelost su osobine koje mladi često ismevaju..", dodaje Olivera usput ističući da se promenio način govora i korišćenje skraćenica koje ne postoje u pravopisu.

Ono što smo svi takođe primetili jeste da za sve treba imati granice. I u tome šta postavljamo i koliko prihvatamo i sledimo tuđ oblik ponašanja. Šokantan je broj smrti mladih zbog takozvanih izazova. Poslednje što sam pročitala je bilo da je mladić popio jaku dozu alkohola za neki izazov. 

Upravo iz tog razloga čitavu prvu godinu sam razmišljala o svim prednostima i manama koje bi moglo da izazove otvaranje ovog bloga. Od starta znala sam da će to da ima uticaj na svakog ko uzme i ovo pročita. Svaka reč može biti uzeta kao izjava i izvučena iz konteksta. 

Šta mislite zašto postoje oni naslovi u žutoj štampi: "Oglasila se ova ona osoba..." ?😅

Upravo zbog takoznanog spinovanja reči zarad nečeg. Uglavnom su u pitanju pare. I to sam naučila zahvaljuči novinarstvu.

Kod mene je motiv nešto drugačiji. Rešena sam da ovo mesto bude puno pozitive i svetlosti, da reflektuje ono što sam ja. Da, možda sam na početku bila neiskusna i pisala teme pružajući vam neke tehnike koje su meni pomogle da se uzdignem iz neke situacije, ali sada mi je pristup drugačiji. 

 

 

I dalje vam pišem kroz šta prolazim i kako se snalazim, sa naglaskom da to u slučaju nekog od vas ne mora da uspe. Svako od nas je drugačiji, pa zato moraju i tehnike biti. Ne postoji idealno rešenje, ili što bi Olivera rekla instant rešenje,  bilo za šta ma koliko mi to hteli.

Jedino što će uvek ostati jeste ono što insistiram od početka: Budite svoji, volite sebe. 

Uvek uz vas, 

Julijana Aurora