Kako sam sebi postala prioritet? - postavljanje granica

 Ćao svima, 

Znate svi već dosad da mi je osnovna škola bila pravi pakao, a ljudi su me često izdvajali na pogrešan način samo zato što sam osoba koja ima cerebralnu paralizu. Imala sam raznorazne faze, a jedna od njih bila je ta gde sam želela svima da udovoljim, jer kako prosvetni radnici rekoše, ja sam asocijalna.

Danas će mi se pridružiti Nataša Džigurski, koju sam već pominjala u postu gde vam pričam kako sam preokrenula činjenicu da ne idem na fakultet u nešto dobro.  

Ako niste pročitali dosad, možete ga pronaći ovde.

Nataša je inače prosvetni radnik, odnosno vaspitačica, i pustiću upravo nju da kaže kako sam nesvesno, misleći da ću imati manje pritiska ako se sa svima družim, dovela sebe u lošu poziciju.

Po mom mišljanju svaka osoba treba da bude u fokusu zbog onog što ona jeste kao ličnost, a ne po svojim nedostacima (da to tako nazovemo). Međutim, vrlo često neke osobe budu u fokusu zbog onog što ih čini drugačijim od drugih. Kao dete bila sam u fokusu zbog svoje astme i povučenosti. Znam iz iskustva kakav je osećaj kada te gledaju kroz bolest, a ne kroz tvoje kvalitete i tvoju ličnost.Što se tiče uvoda tiče ne bih rekla da je iko tu pogrešio. Sve strane su radile ono što smatraju da je najbolje sa znanjima i resursima sa kojima su raspolagali u tom trenutku.
Tuđe reakcije i mišljenja su nam pritisak zato što im mi dajemo značenje (a dajemo jer ono proizvodi neke emocije u nama; ili nam je stalo do tih osoba, možda nam izaziva strah od nekog gubitka i td.), takođe taj pritisak nastaje kada pokušamo ispuniti tuđa očekivanja (a to je veoma teško ostvariti, gotovo nemoguće).

izvor: FB stranica Nataše Džigurski

Moram samo da prekinem Natašu na trenutak, da vam kažem nešto. Sudeći po malom broju prijatelja, izgleda da sam i dalje asocijalna.

Mislite da sam nesrećna? Zaustavite se! ✋

Taj mali broj prijatelja me čini srećno i ispunjeno. U trenutku kad sam shvatila šta mi prija, a šta ne- počela sam da pišem, čitam, volontiram, a moji drugari poštuju moje prioritete, kao i ja njihove.😇Ne družim se sa ljudima koji nisu hteli da me ispoštuju. Deo priče vi znate, a sad će nam Nataša reći šta je ustvari postavljanje granica.

Sama si dala odgovor. U tekstu kažeš da nisi želela da se družiš sa onima koji to nisu hteli da ispoštuju. To jeste postavljanje granica u kojem si pokazila samopoštovanje jer nisi pokazila granice da bi se dodvorila onima koji su hteli da ih ruše. Čestitam ti na tome. Postavljanje granica je kada drugima jasno stavimo do znanja šta ne želimo da trpimo i tolerišemo. Ono što je važno da se sami pridržavamo tih granica, jer smo skloni da ih mi postavimo i mi srušimo, a krivimo druge da su nas ugrozili.

Izvor: KZM- radionice osnaživanja svesti s Natašom

- Da li je to postavljanje sebe i svojih ciljeva na prvo mesto?

Možemo reći da jeste postavljanje sebe na prvo mesto u nekom smislu. Biće trenutaka kada ćemo svesno nekog ili nešto staviti na prvo mesto, ali to ne znači da će taj neko moći da gazi naše granice. Na primer. Ako je mojoj drugarici u nekom trenutku teško odložiću tada svoju nameru i potrebu da se zabavljam i staviću nju na prvo mesto. Probaću da joj pomognem, ali ako ona počne svoje nezadovoljstvo da iskaljuje na meni neću joj dati da pređe granicu, da me vređa i bude agresivna prema meni. Kod postavljanja granica važno je da mi znamo šta želimo da trpimo a šta ne i tada ih možemo jasno postaviti.

Nadam se da sam bila dovoljno jasna.

Dakle, postavljanje granica nije nužno stavljanje svojih ciljeva na prvo mesto, ali sebe na neki način jeste.

Izvor: KZM- radionice osnaživanja svesti s Natašom

Da li je bila dovoljno jasna? 

Pa ako nije evo ja ću da raščistim malo😅

Ljudi dolaze i odlaze iz naših života, a ako smo promenili ponašanje zbog nekog ko je prolazan, šta ćemo kad odu? 
Ponovo da se menjamo?
Ne dolazi u obzir! 😁

Nismo sebični ako smo sebi broj jedan. Razmislite, na vama je da donesete zaključak.

Uvek uz vas,
Vaša Aurora