Ćao svima,
Pre nego što počnem sa današnjom temom, želim još jednom svima da se zahvalim na čestitkama za moj rođendan koji je bio u petak. A sad mogu da se bacim na stvar😅
Svi već znate da blogujem već tri godine, s tim da sam ove godine ređe objavljivala neke tekstove. Jedan od razloga jeste moje usavršavanje. Deo od toga sam vam pre dva meseca saopštila, a deo ću zadržati za sebe neko vreme.
Ne brinite, saznaćete kad tad... Zasad mogu da vam otkrijem još jedan delić od toga što sam radila, a ima veze sa pisanjem.
Tokom juna meseca, išla sam na radionicu lepog pisanja za blog i društvene mreže, a tamo smo se dotakli i kritika neki ljudi mogu da ostave.
Ljudi generalno vole da ostavljaju svoje mišljenje bilo to u vezi pisanja i bilo čega drugog.
E sad osoba koja piše, ili se bavi određenim poslom do kog mu/joj je stalo, ima potrebu da čuje i dobije povratnu informaciju o tome. Evo na primer, pisanje, Svaki tekst nosi neku emociju i određenu poruku koju želimo da ostavimo.
Ne biste da vidite da neko ima nešto loše da kaže o tome što ste vi radili i trudili se zar ne?
Ko još voli da čuje kritike?
Niko.
Meni je stalo da pokažem da nisam mnogo drugačija jer imam cerebralnu paralizu.
Ne mogu da kažem da sam dobijala mnoge kritike u vezi svog rada, bilo je nekih mišljenja na samom početku mog blogovanja. Tada me je to naravno povređivalo.
Znate li kako sam reagovala?
Izvor: BUM Bečej/ Pokreni mehanizam
Odbojno, naravno. Iako su te 'kritike' bile retke i pojavljivale su se periodično, ja bih se danima pitala:
-Šta ja to pogrešno radim? Da li je to razlog zašto pregledi opadaju?-
Nisam odustajala od blogovanja, ali ipak mi se činilo da im nešto nedostaje.
Zaustavite se, nisam počela ređe da pišem zbog toga!✋
Ukoliko imate neke sumnje, vratite se na početak. Razlog je to što radim na svom usavršavanju, pogotovo od kad sam ćvrsto rešila da postanem novinar.
Sada kad smo tu činjenicu raščiszili, otkriću vam tajnu, kako sam te savete primenjivala.
Da, sasvim ste dobro ste pročitali. Saveti.
Moj dragi
Marko Gilmor, koji je bio gost ovde na blogu, rekao mi je da bilo ko može nešto da kaže i daje
savete. Ukoliko ste zaboravili o čemu smo pričali ili vam je objava promakla, možete pročitati
ovde.
Isprva, bila sam pomalo sumnjičava kad mi je Marko predložio da tako gledam na to.
Ipak, kad sam rekla sebi da su to nečiji saveti i da je na meni da li ću ih primeniti ili ne, sve je postalo lakše. Moja ljubav prema pisanju bila je jača i zaista sam uživala u pisanju.
Ta tehnika mi je pomogla da ne sumnjam u sebe, svoj talenat što se pisanja tiče, a pogotovo spremnosti da se bavim novinarstvom.
Danas, kad dobijem takav savet, stavim se u ulogu čitaoca i gledam na to kao da nisam ja pisala.
Onda menjam u zavisnosti od toga, da li mi se ti delovi na koje mi je skrenuta pažnja, imaju smisla ili im ipak treba neka mala dorada.
Suština je da kad gledamo neki tekst na taj način, sagledaćemo objektivno na tekst.
Ukoliko mi se neki savet ne sviđa, ne moram da ga primetim. Mada zahvaljući određemim savetima mislim na sam dosta napredovala.
Razmislite, ova mala sitnica može da promeni sve😉
Uvek uz vas,
Vaša Aurora
