Ćao svima,
Ko bi rekao da sam na današnji dan pre dve godine otvorila ovaj blog. Ovo je samo početak mog putovanja i svesna sam da me sada još mnogo toga čeka, mogu mnogo da naučim.
Rekla sam vam jednom prilikom da mi sami pišemo svoju priču hteli mi to ili ne, uvek moramo da donosimo odluke, i da gledamo kakvu ćemo imati korist od toga. Teško je donositi odluku, verujte znam.
Nisam shvatila kako je to biti bloger, pre nego što sam počela time da se bavim. Kad se pojavi inspiracija slova mi samo lete ispred očiju, ali moram da pazim da vam donosim tačne i pouzdane podatke. Ono što sam uvek želela jeste da budem iskrena i pokažem vam kako zaista izgleda život invalida, i da možete da uživate čak i onim teškim situacijama.
Zašto vam sve ovo govorim?
Kao prvo, zato što su stvari u životu zaista teške, ako se prvi put susrećete sa nekim stvarima u životu, jer se niko od nas nije naučen rodio, ali zato ne treba da odustanemo od njih.
Isprva kad sam postala Aurora, bilo mi je teško da smislim temu za blog, jer nisam uspevala da odredim koje stvari iz mog života su za deljenje i kakav utisak može da ostavi na vas čitaoce.
Vremenom, shvatila sam da moj alat za borbu zapravo ova borbenost, i odlučila sam da vam je pokažem, ali sam takođe odlučila da vam pokažem kako u stvari život invalida može da bude 'normalan'. Ne mora da znači da samo osobe sa ivaliditetom odrađuju vežbe, zar ne?
Mnogo ljudi se odlučuje za odlazak u teretanu, kako bi sredili svoj fizički izgled.
Postoje mnogi razlozi zašto bismo odlazili u bolnicu, a kad sada iz mojih reči sagledate, nema ni jedne razlike između mene i bilo koga od vas koji čitaju, osim što mi koristimo pomagala.
Naučila sam kako je biti bloger, odrasla sam pišući ove objave.
Ovaj blog nisu samo slova ispisana na ekranu. To su osećanja, to je borba i ljubav prema životu, kakav god on bio.
Hvala vam što ste učestvovali i davali komentare, koji su mi pomogli u celoj ovoj avanturi, koja tek počinje.
Ovo radim srcem, a ne zato što moram, što moju borbu čini lakšim, a postove što iskrenijim.
Da, ja kao i sve osobe imam privatni život, i neke stvari zadržavam za sebe, ali sa vama sam delila sve svoje afinitete,vrline i mane. Sve što ovde vidite sam ja, niko drugi.
Zato pozivam ljude koji još ne znaju za moj blog, da mi se pridruže, jer sam nakon ove dve godine naučila da nas život postavlja u milion različitih situacija. Neke će nam se dopasti, neke neće, ali su tu sa razlogom. Zato ja imam ovaj blog sa razlogom, a to je da vam stavim osmeh na lice i pružim vam pomoć ako je potrebna, tako da vi možete meni pomoći, tako što ćete ( naravno ako želite), dati svoje mišljenje i iskustvo, jer, zajedno smo jači.
Razlike čine ovaj svet veoma čarobnim.😉
Vaša Aurora😍
Нема коментара:
Постави коментар