Ćao svima,
Kao što znate , trenutno sam učenik bečejske gimnazije gde sam tretirana kao i svi ostali.
To znači da možete da pohađate koju god školu hoćete , bili invalid ili ne.
I dalje ne mogu da verujem da je prošlo već tri godine od kad sam se upisala u gimnaziju ,zaista je vreme proletelo.
Kako je prilagođeno?
Škola se unapred pripremila , za moje školovanje .
Pozvali su moje roditelje , mog ličnog pratioca i mene 31. avgusta 2018. godine , kako bi sve bilo spremno za taj prvi dan u srednjoj školi.
U školu ulazim i izlazim na glavni ulaz , zato što je na đačkom ulazu previše strmo , kako bi se moglo bezbedno ući .
Rampa , dve metalne šine , koje se mogu premeštati , u zavisnuti od udaljenosti točkova ( moji točkovi su malo širi.)
Ona se namešta kad ja dođem u školu , a sklanja čim ja izađem .
Pošto sedim tokom dana u kolicima , moralo se uradi par korekcija:
- Napravljen je sto kako bi kolica mogla da stanu i da ja mogu normalno da pišem , a da mi usput ne udara kolena.
To izgleda ovako:
Kao što možete da vidite , imam i deo gde mogu da stavim tašnu , kako bih samostalno da vadim knjige iz torbe.
U kabinetu za računarstvo i informatiku , postavljene su dve daske , kao što vidite na slici , kako bih mogla da koristim sve , ali zbog leve ruke, koju kao što sam vam već napomenula koristim samo kao pomoć , moje drugarice priskoče u pomoć kad god zatreba .
Hvala mom ličnom pratiocu, Kristini Ivi i Kai , što ste uz mene😍
Sabrina , jedva čekam da se ponovo družimo u školi.
Ne zaboravite jednu bitnu stvar.
Niko ne može da nas izdvoji , ukoliko mi to ne želimo i ne dozvolimo.
Nadam se da će jednog dana osobe sa invaliditetom biti potpuno prihvaćene.
Uvek uz vas,
Vaša Aurora💝
Нема коментара:
Постави коментар