Neki su imali utisak da ne tražim pomoć od drugih samo zato što sam jako ponosna , ali to nije istina.
Imam čvrst karakter , to je sve .
I više volim da se namučim , nego da zavisim od druge osobe i više nego što je potrebno.
Zato želim da iskoristim priliku da se zahvalim svima na podršci kojoj ste mi pružili , i na divnim utiscima , koje ste stekli o meni u ovih godinu dana , jer je danas tačno godinu dana od kad sam otvorila blog i delila svoja iskustva i mišljenja sa vama .
HVALA VAM !😍
Zaista mi je od srca drago da moj glas dopire do vas , i da vam se sviđa to što radim . Znam da ovaj blog toliko popularan , kao što bi bio neki koji govoti o modi ili kozmetici . Ali to nije bitno , ono što je važno jeste da ste svi vi koji čitate srećni , nasmejani , i da nađete put ka svetlosti , ostalo su samo brojke , ništa više od toga.
Kao što sam rekla , imam iznenađenje za vas .
Ima nekih promena na blogu , ko prvi primeti o čemu pričam , nek mi se javi na jednom od mojih intagram profila i predloži temu jednog narednog posta. Obratite pažnju na sitnice 😉
Kao što sam ranije pominjala , ljudi su uživali u mom bolu , što uopšte nije lepo .
Tada sam bila slaba i sve me je pogađalo , moja greška priznajem , ali da nije bilo toga tu gde jesam .
Neko od vas je rekao , "Zahvali im se", i u pravu je .
Hvala vam ,jer ste stvorili ratnicu , i naučili me da budem jaka i neustrašiva.
Ali nećemo više trošiti reči na te ljude . Samo želim da nastavim dalje da živim , srećno i nasmejamo.
Sigurno vas malo buni naslov današnje teme , tako da ću se potruditi da budem što jasnija.
Navela sam da ne znam kako se osečaju osobe koje su izgubile život koji su vodili pre nego što su postali invalidi.
Zaista ne mogu da zamislim kako se osećate , ali treba to da prihvatite , ma koliko moje reči nekom zvučale nerealne , i bez srvhe , biće vam lakše .
Ponekad ljudi ne traže pomoć jer su zaista ponosni , ili misle da im mi nećemo pomoći .
Ali znate šta?
Mi možemo da pomognemo čak i ako to ne radimo , samo s tim što se borimo .
Očaj nikud ne vodi , samo ka tami ....
Ali šta ćemo dobiti ako smo zaglavljeni u tami i očaju ?
Ništa....
Zato razumem zašto odbijate pomoć .
Znam da naše drage osobe žele da nam pomognu , ali oni neče biti tu uvek za nas .
Ja sam zato odabrala malo više posla sada , za lakši život u budućnosti , ali evo jedan mali savet da ne bi davali ljudima do znanja da smo drski i odbojni .
Moje drugarice se često nude da mi pomognu , ali ja ih u većini slučajeva odbijam .
Ne zato što sam ponosna , i ne prihvatam pomoć , već zato što želim da se na svoj način snađem i uradim stvari .
Zato treba reči hvala onima što su tu uz vas , ne tražeći ništa za uzvrat , i dajte im do znanja da to radite ne zato što ste ponosni , već zbog sebe , i zbog njih , kako bi se oni osetili ponosni.
Što ne znači da ne treba da prihvatimo pomoć uopšte .
Ima neke stvari koje zaista ne mogu da uradim , zbog dijagnoze , nije me sramota , da ih zamolim da mi pomognu.
Hvala vam . što ste strpljivi sa mnom , verujte nije lako osobama koje me poznaju lično , tvrdoglava sam kao mazga.
Takođe se treba zahvaliti i onima koji su nas stavljali u neprijatne situacije , jer smo s tim jače osobe .
Hvala životu , koji otvara nova vrata , koja pružaju šansu .
Šansu da vidimo život na drugi način , na život sa osmehom .
Ja možda nisam radila mnoge stvari koje su radii mnogi moji vršnjaci , i ako mi je ponekad je teško , shvatam da sam srećna što živim , i što sam našla svoje mesto u svetu.
Borite se , niste sami .
Uvek uz vas ,
Vaša Aurora💖
Нема коментара:
Постави коментар