Kako izgleda moj dan na ekskurziji

Ćao svima ,
Pošto vam se dopao post "Kako izgleda jedan moj dan" odlučila sam da vam pokažem da me i na ekskurziji kolica izdvajaju . To me uopšte ne sprečava da posetim neka mesta , naravno ako sam u mogćnosti .
Na žalost ove godine nisam mogla da idem , jer je potrebno da neko ide sa mnom zbog autobusa i ipak neko ko je navikao da me gura .
Prošle godine smo išli na dve ekskurzije u Beograd,
Prvi put smo bili na Sajmu knjiga i obišli "Narodni muzej".
Na sajmu sam se prijatno iznenadila kad sam videla da imaju lift za invalide . Bila je gužva , ali to je normalno . Radnici su bili jako prijatni , podizali lift kad je bilo potrebno . Kupila sam dosta knjiga i skoro sve smo obišli . Najbolje od svega je to da sam upoznala Isidoru Bjelicu i slikala se s njom!

Ovako izgleda lift . Da objasnim ako možete da razumete sa slike : Uđete u lift na ovu ploču koja se diže i pustite da obezbeđenje stisne dugme da se popnete i i samo izađete na drugu stranu .

Takođe sam se prijatno iznenadila u "Narodnom muzeju " , gde su se takođe super poneli . Može se svugde popeti jer ima dosta stepenica na ulazu i na ulazu se nalazi poseban lift a između spratova običan .

Evo kako izgleda lift na ulaznom stepeništu . I ne brinite nećete pasti .
Drugi put smo otišli do "Muzeja vazduhoplovstva", "Muzeja iluzija " i botaničke bašte .
Lepo sam se provela , ali sam bila jako razočarana kad smo došli do "Muzeja vazduhoplovstva " i shvatila da imaju toliko puno stepeništa a nema lifta ili rampe kako bih mogla da se popnem .....😔😓 Još više  sam se razočarala kada sam primetila da su stepenice razlupane ... Zahvaljujući momcima iz treće godine koji su me podigli , uspela sam da se popnem .

Ako ste planirali da idete sami , na žalost , ne možete 😞
Posle toga smo bili do botaničke bašte , gde sam se super provela i saznala nešto novo o biljkama .
Na kraju smo bili u "Muzeju iluzija " gde sam se takođe super provela i zabavila  . Imaju lift tako da nemate brige. Možete sve da vidite.

Lepo je videti da u Beogradu skoro svi muzeji imaju prilagođen pristup i da može dosta toga da se vidi , ali na žalost postoje neki koji to nemaju ali uz malo pomoći sve se može .
Nadam se da vam se dopalo , i da će neko od vas odlučiti da poseti ova mesta .
Uvek uz vas 💓 ,
Vaša Aurora

Cerebralna paraliza

Ćao svima ,
Znate da sam na početku rekla da sam od rođenja  u kolicima, ali vam nisam rekla razlog.
E , ovako je sve počelo.....
Prevremeno sam  rođena , i u bolnici gde smo bile nije bilo više praznih inkubatora . Pošto sam mogla da dišem samostalno , doktori su odlučili da me stave u krevetić . U to vreme majke su bile odvojene od dece tako da pretpostavljam  da je moja majka bila u šoku kada su joj rekli da sam u toku noći imala krvarenje na mozgu. Takođe su govorili da nema nikakvih posledica , ali na žalost nije bilo tako....😔
Nakon par meseci , mama je primetila da se ne razvijam kao i ostala deca ( leva šaka mi je uvek bila stisnuta u pesnicu i nisam mogla da sedim samostalno) i otišla kod pedijata koji rekao da je to normalno jer sam  prevremeno rođena i da će to za nekoliko meseci doći sve na svoje mesto. Kad sam imala 13 meseci poslali su nas u "Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine -Novi Sad "na odeljenje "Klinika za habilitaciju i rehabilitaciju " i sa 15 meseci je dr, Stojišin rekla da imam cerebralnu paralizu zbog krvarenja na mozgu.

Šta je cerebralna paraliza? 

To nije bolest već poremećaj koji nastaju kao posledica oštećnja strukture mozga .

Oštećenja se tretiraju kao trajna , bez tendencije pogoršanja. 

Najčešće se ogleda u poremećaju kretanja , poremećaj motorike je dominantan , može biti praćen intelektualnim , seznornim i emocionalnim poremećajem . Postoje različiti periodi  u kojima može doći do cerebralne paralize :

• prenatalni (od oplodnje od rođenja )
• perinatalni (porođaj i period neposredno nakon porođaja )
• postnatalni (neoliko meseci kasnije)

Takođe su rekli da sam došla sa 3 meseca sa 13 bih već mogla da hodam,ali ne verujem da bi tako bilo .
Šta je tu je ...... Vežbam od 13. meseca.......
Sve se u životu desi sa razlogom . Ko zna? Možda bi sve bilo drugačije , možda ja ne bih bila ovako pozitivna osoba.... Neću da budem nesrećna . Nemojte ni vi. Sa tim  nećemo ništa postići .
I još jedna bitna stavka , ako mislite da imate simptome neke bolesti ili poremećaja , najbolje je da se konsultujete sa stručnim licima . Jer neke bolesti ili stanja imaju slične simptiome . Takođe sve zavisi od osobe jer se kod svakog drugačije manifestuje.
Ja recimo imam fizički poremećaj i problem sa motorikom ali inteletualno sam zdrava. Tako da ako želite da pogledate informacije na inernetu , nemojte odmah da gledate sve crno.....
Borimo se zajedno , jer smo zajedno jači !
💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪
Ovom prilikom pozdravljam sve fizioterapeute ,  doktore koji su uz mene i želim da  se zahvalim  čitaocima na svoj podršci  💕
Uvek uz vas,
Vaša Aurora

Motivacija

Ćao svima,
Stalno vam govorim da treba da se borite i da ne odustanete tako lako .
Svi treba da budemo motivisani da bi smo nešto postgli , a za mene je motivacija neka vrsta pomoći da se stigne do cilja . Nešto da nas podstakne da uspemo.
Na žalost loše stvari utiču . Pogotovo kada nas uvredi nečija reč .
Uglavnom te uvrede treba da ignorišemo , ali teško je to . Ljudi obično vole da dobiju neki lep kompliment , neku hvalu ..... Ali svi smo mi različiti ( i ne mislim samo na fizički izgled već i ponašanje, stavovi ....) i zato ne možemo sa svima da se slažemo i da sve ljude volimo.
Kad bolje razmislimo , te uvrede su dobra stvar u neku ruku ,jer se onda budi neki bes u nama tj. onaj pozitivni inat. To je želja da pokažemo sebi i celom svetu da je sve moguće , samo ako mi to želimo.
Preokrenite to u vašu korist .
Ljudi su prepuni predrasuda , i zato misle da ljudi sa hendikepom ne mogu skoro ništa , i onda se iznenade kada vide da to nije istina .Svi misle da smo jadni i žale nas . A zašto?
Zato što se na prvi pogled razlikujemo od većine ? Svi smo mi posebni , zato smo takvi . Mogu da vam kažem da sam ja srećna i ne bih mogla da zamislim sebe kao i svi ostali da hodam i da trčim .
Šta je tu je . Živim svoj život kao tinejdžerka u invalidkim kolicima . Da vam budem iskrena , bila sam inspirisana od strane drugih , jer njima a ni meni kolica nisu prepreka . Uspeli su u onome što su hteli . Zato vas mogu i neke lepe stvari motivisati za postizanje nekog cilja . Možda nekom postanete idol . Zašto ne bi ste u nečemu uspeli?
Ne treba odmah da odustajemo .
Treba da budete srećni za samim sobom .
Znam da je za motivaciju potrebna nagrada , i svi se mi obradujemo nekom poklonu .
Ja mislim da je najveća nagrada duševna sreća .
Zato morate da budete motivisani da bi ste stigli do te sreće .
Znate da sam uvek uz vas , i ono što želim da vam kažem da možete da uspete šta god poželite samo je podrebna volja i želja .
Uvek možete da mi pište ako želite , ponekad su potrebna i tuđa iskustva.
Uvek uz vas,
Vaša Aurora. 💖 

Diskriminacija

Šta je diskriminacija?

Definicija je nejednako treniranje, isključivanje osobe ili grupe. 

Invalidi su diskriminisani , od strane druge osobe ili se sami diskriminišemo . 

Istina je da imamo dosta prava ali u Srbiji ni nema toliko kao u Evropi . Država se hvali kako imamo inkluziju . a šta šta je istina ?Imamo je delimično ..... Na  žalost😓 

Nejednako smo tretirani mi sa invaliditetom .... U osnovnoj školi i  srednjoj imaju inkluziju , ali sam odlučila da me tretiraju kao svu ostalu decu odlučila sam da budem jednaka kao i svi .  Želela sam da pokažem da ja to mogu . To je taj pozitivni inat koji ja imam , i smatram da svi treba da ga imate . 

Ali ono što me najviše boli je to što diskrimjacija postoji i u državnim institucijama . Prvenstveno zato što nemamo pristup većini jer imaju stepenice . Što znaći da automatski ne mogu tu da uđem . Ali to nije samo u državnim institucijama već i u nekim radnjama . Takođe je jedna velika istina da ljudi sa invaliditetom teže dobijaju posao . To je jedna velika sramota ! Pa šta ako sam u kolicima ? Da li to mora da znači da ja ne mogu da radim i dobijem platu ? NE!!! To uopšte nije do mene ili bilo koga drugog na tom mestu . To je do poslodavca . ... Naše pravo i potreba je da se dokažemo i pokažemo da to možemo isto toliko dobro kao i ostali možda čak i bolje . Isto tako i u školi .vreme da iskristite svoj inat i da se borite .... Da bi ste se dokazali drugima , morate prvo  sebi da uctrate cilj i ono što stalno govorim jeste da se BORITE !💪💪💪💪💪💪💪💪💪 Sigurna sam da svi imamo podršku od porodice i prijatelja , ali imate i mene. Ja znam kako je to boriti se protiv svih živih prepreka . Većinu njih sam prešla  a one koje nisam sigurna sam da hoću . Još jedna žalosna stvar jeste da ne mogu da prisustvujem većini događaja jer su na spratu , a ja ne mogu samostalno da se popnem . To su mesta kao pozorište . Moj očuh me često diže gore ali ja više nisam tako laka i on je često onemogućen zbog posla . Da bi na primer bio lift mogla bih lepo da gledam predstave i filmove BUDIMO HUMANI !🙏🙏🙏🙏🙏🙏

Za mene je čak i gora varijanta kad se ljudi diskriminišu .

Kada ljudi odustanu i ne žele da se bore . Zašto štetite sebi? Zašto ne želite da probate? 

Znam da svet nije sjajan , ali da li zbog toga treba svi da dignete ruke od sebe?

Da li zbog toga treba da odustanemo? 

Ponekad treba biti optimista , ali treba biti i realan . Ja vam mogu reći da ja spadam u tu grupu i uvek ću biti . Ne treba da gledate invaliditet kao kaznu već kao drugu šansu u životu . 

Treba da  volite sebe onakvi kakvi ste i da poštujte sebe . Na taj način ćete pomoći sebi i drugima . 

Uvek uz vas , 

Vaša Aurora💖💖

Prošlost

Ćao svima ,
Kao što sam već rekla ne možemo da menjamo prošlost , već samo možemo da utičemo na  budućnost .
Zato sam odlučila da vam pričam o tome kako su stvari izgledale ranije , i koliko su se promenile ali mogu da budu još bolje .
Ljudi su ranije imali drugačiji mentalitet , drugačije društvo i verovanja . Takođe su imali dosta predrasuda . Verovalo se da deca sa invaliditetom , ona koja su nosila naočare , ne vrede isto toliko kao i ostala deca koja su bila na izgled zdrava . Na žalost u to vreme je bilo sramota za porodicu i narod da se za to sazna , da neko o tome slučajno prokomentariše . Tako da su takva deca bila zatvarana u kuće i nikad nisu videli svetlost dana .
Trebalo bi sa stvari idu ka boljem . Otvorite se . Pokažite svetu da ste potrebni . Borimo se zajedno  za bolju budućnost . Prošlost ostavlja traga kao istorijski izvor u obliku priča naših baka i deda , roditelja . Ostavlja trag u obliku pisanih dokumenata , nekih filmova . Na nama je da se ponosimo tim što smo postigli ili ponovo pokušati ako ne ostvarite ono što želite iz prvog pokušaja . Ako treba pokušajte hiljadu puta , samo se borite jer nada poslednja umire . Uvek postoje ljudi koji će biti tu koji će vas saslušati , dati vam savet , ali oni ne mogu da pišu vašu budućnost . Svako  je narator svoje priče i uvek ima dva izlaza da se bira . Odluka je na vama da li će to biti tragedija ili komedija .
Život je za mene poput nekog testa  , na osnovu našeg karaktera i osobina se može preći i najteži zadatak .  Pitanje svega toga je koji ćemo put odabrati , i takođe je pitanje šta se iza te staze nalazi .
Budućnost je jedna velika tajna koju polako otkrivamo i pišemo svoju knjigu . Te stranice će se popuniti sećanjem , osećanjima , iskustvom . Možda će neko da ući iz naših gršaka . Zato vas molim , budite hrabri za sebe za svoju porodicu prijatelje .
Zapamtite ovo : NIKAD NISTE SAMI !
Ja ću uvek biti uz vas jer smo ZAJENO JAČI !
💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪💪
Zajedno se borimo za bolju budućnost!
Uvek uz vas ,
Vaša Aurora

Kako izgleda jedan moj dan

Ćao svima,
Danas ću da vam ispričam kako izgleda jedan moj dan i da vam pokažem da je istina da me samo kolica razdvaju od ostalih.
Kao što sam već rekla u jednom od prošlih postova moja kolica su upečatljiva i izdvajaju me od ostalih . Idem u gimnaziju i tamo sam od strane profesora i prijatelja tretirana kao normalan učenik .
Jeste da imam par olakšica zbog leve ruke koja se krivi i  ne sluša me😔 , ali idem po istom gradivu kao i oni . Ni po načinu ocenjivanja se ne razlikujem
Na žalost ne mogu da hodam , ali šta onda? Treba da odustanem ? Neću!
Imam fizikče probleme , ali ne smem da dopustim da me to spreči od ciljeva.
-Evo mog dana:

• Ustanem ujutru spremim se ( uz malo pomoći)
• Odslušam časove 
• Vratim se kući
• Ručam 
• Malo odmorim 
• Učim 
• Vebam
• Posle radim šta hoću do večere 
• Legnem da spavam 

Kao što vidite nema razlike. Mi sami odlučujemo da li ćemo se razlikovati ili ne . Stvar je u tome da treba da volite sebe kakvi ste . Ne smete dopustiti da vas glupi komentari povrede . Ono što stalno ponavljam : BORITE SE ZA SEBE , BUDITE JAKI , NE PREDAJTE SE . Znam da svi imamo podršku od porodice , prijatelja , ali znajte da imate moju podršku i niste sami u ovome

Znam da ne mogu da uđem u vaše cipele , niti hoću . Ja želim svim srcem da vam pomognem , tako što ću pisati ove blogove , ali ako vi ne želite pomoć ja tu ne mogu ništa . Samo mogu da se nadam da ćete bar razmisliti . Šta ćemo dobiti s tim što ćemo spustiti glavu i odustati ? Samo ćemo nanositi bol drugima ali najvažnije ŠTETITE SEBI!

Nada je poslednja koja se gubi , zato je držite pri sebi i ne puštajte je da ode.
Borimo se .
Zajedno smo jači💪💪💪
Uvek uz vas ,
Vaša Aurora

Ciljevi

Ćao svima ,
Danas želim  da  vam pričam  o budućnosti i sadašnjosti .
Vi znate da stalno govorim da se borite i budete hrabri i ja se borim sa vama. Moj život je konstantna borba .  Čak i ako izgubim ponovo ustanem još jača.
Da li ste čuli za paraolimpijske igre? Oni su postigli ono što su hteli , možda i prevazišli svoje ambicije . Iznenadili su sami sebe . Baš kao i ja borite se za sebe ali i za ceo svet jer možda postanete nečiji idol , da neko postane jak i hrabar kao i vi . Nikad ne odustajte . Ja sam ovaj blog otvorila za vas ne zbog sebe .U borbi nam trebaju par oružija : OSMEH ,ŽELJA , VOLJA  i INAT .

Osmeh 

Kao što sam  na samom početku rekla moje najveće oružije je moj osmeh . 

Volim sebe kao osobu i ne bih želela da se menjam . Najverovatnije ću se promeniti kako vreme bude prolazilo , na prošlost ne mogu da utičem i ne želim da se na nju vraćam . Šta ću dobiti ako se budem jadala jer ne mogu da hodam ? Apsolutno ništa . Samo bi mi bilo gore . Verovatno bi upala u depesiju i ni ljudi koji su oko mene ne bi bili srećni . A ostali šta bi rekli? Verovatno ,:" Jadna . Tako mlada a kroz ovo prolazi." Ne ne  dolazi u obzir ! Bilo bi bolje da mi govore : "Tako mlada a tako nasmejana i hrabra " Zar ne mislite isto što i ja?

Želja i volja

Želja i volja su dve usko povezane stvari . Kao što sam već rekla osnovala sam blog zbog vas a ne zbog sebe i želja mi je da pomognem . To  znači da vas niko ne može naterati ako vi to nećete . To je samo kontraproduktivno . Ja imam želju da pokažem svetu da svi sve možemo samo  ako imamo volje da to nešto uradimo . Nada je poslednja koja se gubi to je najbitnije . Da preskočimo sve prepreke sa lakoćom i sećamo se toga kao ponos da smo nešto uspeli . Kao svoj lični trofej koji stoji ugraviran u srcu . Ponekad je dobro da nešto ne uspemo iz prvpog pokušaja da bi nas još više podstaklo da u tome uspemo. 

Inat 

Ja imam u sebi jednu vrstu pozitivnog inata što je najbolje . Ne bi trbalo da imamo inat koji nas samo sprečava da u nečemu uspemo . Da se inatimo samo zato što smo  buntovni ?  Čemu to vodi ?

Treba se boriti , ako  vam neko kaže : " Ma, nećeš ti to uspeti  !", a vi pokažete suprotno iskoristite bes, bol , i patnju za nešto dobro . Preokrenite ga u svoju korist .

Još jedna bitna stvar potrebno je biti realan . Kad postavljate ciljeve nemojte ih postaviti suviše visoko , jer se lako možete zaneti i razočarati se . 

Zapamtite u vašem sam timu . Borimo se zajedno jer smo zajedno jači💪💪💪💪!

Uvek uz vas 

Vaša Aurora

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  

Sažaljenje

Ćao svima ,
Danas ću da vam pričam o nečemu što mi jako smeta .  A verujem i vama .
Sažaljenja......
Mrzim kad me ljudi žale prilaze mi samo zbog toga. Svi ljudi drugačije misle.  osećaju , rade .....
Naravno to je normalno , kakav bi svet bio kad bi bili svi isti .....
Takođe je normalno da nas boli kad neko nešto prokomentariše i uradi . To je ljudska priroda . Ništa ne možemo protiv toga .
Ja želim da mi ljudi prilaze zbog toga kakva sam osoba , da dođu zbog toga da mi pomognu ako oni to ŽELE , a ne zato što im je žao....☹️
Ja pomažem drugima zato što hoću a ne zato što se to od mene očekuje  .




Postoji još jedna stvar što je gora od tuđeg sažaljenja: SAMOSAŽALJENJE .
Svi imamo probleme i ponekad je uredu potražiti pomoć od porodice prijatelja ,ali možemo toliko stvari da uradimo sami . Ako nemožemo na neki svoj način to da uradimo  da napravimo neku svoju tehniku ako ne želimo da pitamo najbliže ili iz nekog drugog razloga , 
Ne treba odmah sve iz prvog puta da uspe . Ne treba se predati i reći : "Jao ja ovo ne mogu ..... " 
NE ODUSTAJTE TAKO LAKO . NE DOPUSTITE DA VAS TUGA I BOL PORAZI  !!!!
Poštujte sami sebe i radite stvari zbog sebe , ne zbog bilo kog drugog ili zato što se to od vas očekuje. 
Hajde da volimo sebe onakvi kakvi jesmo , jer ako volimo ono što jesmo bićemo jači nego inače, ne zaboravite da se  svi uklapamo u "puzlu " jer slika neće biti cela ako nema jedan deo . Nijedan deo nema istu sliku i oblik , ali se uklapa u jednu celinu . Na isti taj način mi ličimo jedni na druge ali se po nečemu razlikujemo . Prema tome ne radimo iste stvari na isti način , ......
BUDITE HRABRI ZA SEBE , BUDIMO JAKI , možda će neko biti još jači i nekom budete inspiracija .
Uvek uz vas💓
Vaša Aurora
 

Život iz kolica

Ćao svima ,
Da li se sećate kad sam rekla da smo svi isti i da me kolica čine različitim , što ponekad dovodi do neprijatnosti ? Jedna od ovih neprijatnosti je da mi ljudi stalno govore da sam asocijalna i da se ne družim , ali to nije istina . Ja imam prijatelje malo , ali ih imam bolje da ih imam manje nego puno ali da budu lažni i da se osećanju primorani da se druže sa mnom . Svi smo se posvađali sa prijateljima i osećali se izdani i usamljeni , znam kakav je to osećaj ..... Date sve od sebe verujete toj osobi i ona vas izda .... Znam sve znam ...,... Meni se to desilo dvaput u životu ali ne brinite ... To što vas neki prijatelji izdaju ne znači da nemožete da steknete nova još lepša prijateljstva , i najbitnije: VERUJTE U SEBE ! Život u kolicima nam nešto oduzima ili nam daje daje nam šansu da pronađemo svoje mesto u svetu i uvek se negde možemo uklopiti . Za mene je život kao puzla : Svi smo delovi slagalice  i imamo svoje mesto ...... Uvek imamo neko ZAŠTO I ZATO . Ne zatvarajte se i budite hrabri ! Budimo hrabri zajedno , budimo hrabri . Ako i mamo neku prepreku pređimo preko nje  .

Takođe druga stvar koja je prilično neprijatna je da na primer neke zgrade ( i to državne ustanove ) imaju stepenice i nemaju rampu kako bi se moglo ući unutra . Jednostavno smo isključeni da budemo u nekoj zgradi bila to državna ustanova ili neki drugi objekti gde smo mi primorani da sedimo ispred  i sačekamo osobu sa kojom smo došli . I takođe se u tim trenucima srećemo sa saosećajnim pogedima pogledima čuda kao na primer :"Zašto je ova seka u kolicima ?". Takva pitanja sigurno nekog  vređaju i mene su nekad ali sam shvatila da je to u ljudskoj psihi i da se oni zato pitaju . Skoro svi se čudimo i prikomentarišemo sa porodicom , prijateljima . Ja se više zbog toga ne brinem , znam da sam hrabra i da ne sme to da me brine . Niko nije vredan našeg bola u tom momentu . Oni ne misle da su tim nešto loše izjavili ili će se osetiti krivim u tom momentu  to će proći te osobe će to zaboraviti i nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo . Okenuće leđa i smejaće se , tako da i vi se pravite se da niste čuli .... Nastavite dalje i ne osvćite se na prošlost i meni je bilo teško sve dok nisam pričala sa jednom meni jako dragom osobom danas . Mi možda imamo fizički problem i nije lako sakriti ga , ali drugi ljudi imaju probleme koje je jako lako sakriti i koje se ne mogu tako lako uočiti .

Kao što sam već  rekla glavu gore i samo napred !
I ako se osećate loše slobodno mi podelite u komentarima , budite hrabri i otvorie se !
Biće vam lakše i možda samim tim pomognete osobi sa sličnim problemom 😉
Uvek uz vas
Vaša Aurora

Knjige i muzika

Ćao svima,
Svako ima svoj način da pobegne od problema , opusti se , ne razmišlja  o sebi . Ja obožavan da čitam knjige slušam muziku i gledam filmove . Kad bi mi dali da biram između filma i knjige , odabrala bih knjige .
Znam da većina od vas misli da sam luda što sam odabrala knjige , ali ima i razlog.
Uz knjige obogaćujemo rečnik , rečenice postaju lepše i maštamo stvarajući sliku. Za mene su knjige jedna vrsta portala u koji upadnemo i postajemo nevidjivi , prateći tok radnje kao da stojimo tu i gledamo  sa strane .Da se bolje izjasnim : za mene su knjige moj film koji samo ja mogu da vidim prolazim kroz stvari kroz koje prolaze likovi , njihova osećanja ....
Učim iz njihovih gršaka ... Stvaram im fizički izgled uz pomoć prideva.... Putujem kroz njihove oči , pokušavajući da osetm šta oni osećaju i dočaram to mesto,
NAJBITNIJE STVARAM SVOJ STAV !
U kjigama vidimo pregršt problema , situacije koje nas teraju da mislimo da naši problemi i nisu toliko strašni , ako je situacija ista onda nam otkriva rešenje . Volim da čitam romantične i avanturističke komedije . Tragedije me jako rastužuju i stvarno ponekad pomislim da sam protračila vreme , da se džabe nerviram , ali  opet kažem učim iz njihovh grešaka  naravno ovo je samo moje mišljenje i ako vam se dopadaju tragedije , nemojte da prestanete  da čitate  . Pored knjiga i filmova volim da slušam muziku ( kao i svi ostali ) i mislim  da muzika služi da nas oraspoloži . Ne kažem da domaća muzika nije dobra samo što se meni ne sviđa pa ću ostaviti listu stranih pesama koje me oraspolože kad sam tužna.

Pesme koje me oraspolože kad sam tužna 

1. Shakira- "Try Everything"
2. Pink - "Try"
3. Pink- "Perfect" 
4. Sia- "The greatest"
5. Sia - "Never give up" 
6. Kelly Clarkson - "Stronger "
7. David  Guetta FT Sia - " Flames "
8. David Guetta FT Sia - "Titanium"

Zašto sam odabrala ove pesme ? Zato što mi dižu sampouzdanje i da čak i ako padnem mogu da ustanem. Nemojte da odustajete , čak i u mraku ima tračak svetla .Nadam se da vam se sviđa tema i da uživate da čitate i slušate muziku .
Napišite u komentarima kakve se vama knjige sviđaju i koju muziku volite da slušate takođe možete da ostavite komentar i date mi ideju šta da podelim sa vama sledeći put .
Vaša Aurora

Jahanje konja - hipoterapija

Ćao svima!
Pošto sam  prošli put pričala o mojim opreacijama sad sam htela da podelim sa vama jedno jako lepo i korisno iskustvo , ako još uvek  niste jahali , verujte mi , nećete pogrešiti ako se odlučite na taj korak! Osećaj je divan ! Osim toga što se lepo osećate , utičete na vaše zdavlje .Naučno je dokazano da hipoterapija pomaže invalidima , a i jedna stvar koja je stvarno dobra vi neradite ništa . Sve što treba da uradite je sasvim lako : sedite konju na leđima i čvrsto se držite .

Kakav  osećaj sam imala?

Prvi put sam se susrela sa konjima kad sam kad sam imala 6 godina . Otšla sam na izlet sa porodicom u Dvorac Fantast . Tamo se pored samog dvorca nalazi ergela konja  , konji mogu da se  diraju i hrane pored samog jahanja . Kad sam prvi put sela na konja , mislila sam da ću pastti jer je konj jako visok , ali čim je počeo da se kreće osetila sam kako mi adrenalin raste  i  počela sam da uživam u tome i da neskidam osmeh sa lica . Imala sam utisak da su svi odjednom nestali i da smo tu samo konj i ja . Osetila sam se kao da sam neustrašiva , više nije bilo onog straha . Kao da sam pročistila pluća . Bilo mi je teško da siđem s njega. Želela sam da jašem ponovo i jesam samo što nisam odmah već par godina kasnije . Utisak je ponovo bio isti  želela sam ponovo . I ako još nisam bila ponovo nadam se da ću uskoro moći opet da odem . 

 Šta kažu stučna lica?

Kao što sam na početku rekla mi nesvesno jahanjem utičemo na zdravlje i fizički i psihički . što je stvarno dobro jer bez puno napora može nešto da se postigne.

Jahač je na konju bez sedla, jer se na taj način bolje prenose ritmičke oslcijlacije, koje simuliraju pokrete karlice kod ljudi. To je izuzetno dobar motorni trening karlice i trupa gde se karlica pokreće u svim pravcima (napred-nazad, bočno, rotacija), što se ne može dobiti u drugim uslovima. Nijedna mašina za vežbanje, ili program vežbi ne mogu obezbediti toliku efikasnost. Kod osoba koje se otežano kreću ili se kreću pomoću invalidskih kolica hipoterapija bi predstavljala dobar terapijski izbor kao dopuna standardnim terapijama. Kretanje je kod zdrave osobe automatska radnja o kojoj se ne razmišlja ali kada postoji nemogućnost, jahanje konja to najuspešnije simulira i dobija se najbolji odgovor organizma. Naime, pokreti koji se prenose sa leđa konja na jahača, šalju "dobre" impulse ljudskom telu, organizam ih prepoznaje, na njih reaguje, zbog čega je i efiklasnost ove terapije toliko izuzetna. - kažu fizijatri 

Takođe pored toga oni kojima je svakodnevna kuća - škola - bolnica - kuća ( kao što je moj slučaj ) prija  je provesti dan u prirodi sa životinjama.  Fizijatri takođe kažu da to utiče na samopouzdanje i učimo kako da pirmimo i dobijamo pomoć od drugih . 

Jedno od takođe bitnih stvari je da se pored ovoga zaboravljaju problemi i prihvatamo  invadliditet kao deo svog života , da se osetimo SLOBODNO I PONOSNO  ŠALIMO I SMEJEMO !

Da naglasim jednu preporuku  fizijatra : Jahanje ne prija svima ., ne preporučuje se pacijentima sa iskrivljenjem kičme većim od 30%, onima koji boluju od artroze i luksacije kukova, kao i kod težih oblika osteoporoze i patoloških lomova kostiju. Takođe, onima koji pate od hemofilije, otvorenih rana (dekubitusa), nekontrolisanih epileptičnih napada, imaju cerebrovaskularne smetnje zbog aneurizme ili angioma i primaju terapiju koja utiče na koagulaciju krvi. 

Hipoterapija se preporučuje i odraslima i deci , terapija bi po preporuci lekara treba da traje oko pola sata . 

Nadam se da ćete i vi da uživate u jahanju  koliko sam i ja i nadam se da sam napisala potrebnu informaciju ako odlućite na hipoterapiju.

Vaša Aurora

Operacije

Ćao svima ,
Svi vi znate da sam od rođenja  u kolicima ali morala sam da operišem tetive na  obe noge kad sam išla u 3 i 4 razred osnovne škole , i želela sam da podelim sa vama kroz šta sam prošla te dve godine.

 Kako sam podnela vest o operaciji?

U početku sam bila ŠOKIRANA , i ceo put  do kuće sam razmišljala kako će to sve izledati , ali  znala sam da koliko god to bilo teško to za mene bilo i za moju porodicu je isto toliko teško možda još i više , ali uvek će biti tu . Nije to sve imala sam i savete od prijatelja koji su prošli kroz sličnu  situaciju tako da sam mogla samo mirno čekam da taj dan dođe i da se nadam da će prestati da me bole noge od naglog rasta i ako je i ovo posle operacije moralo da boli dok sam u gipsu . Morala sam da se nadam  sa će sve biti uredu.

Pripreme za operaciju 

U bolnici sam bila 2 dana pre operacije da bi doktori mogli da me pripreme za  taj dan . Prvo su me poslali kod psihologa  koja mi je rekala da će sve biti u redu i da ću se od inekcije pre operacije osećati kao pijana .....i da ću videti na životinje sa tri oka ... Mislim da me je više preplašila nego što mi je pomogla ... ali to se nije desilo . Osećala sam se ukočeno i nisam mogla da se pomeram . Kad sam ušla u operacionu salu medicinske sestre su mi stavile masku i rekle da brojim do 10 . Tu sam zaspala.˙(Noć pre operacije ne sme da se jede i pije)Pre nego što krenem dalje hoću da naglasim da sam operisala obe noge sa razmakom od par meseci i 1. put sam operisala levu a 2. put desnu nogu.

Posle 1. opracije

Posle  svake operacije pacijent mora 4 sata da leži i posle 2 sata može normalno da pije jer pre toga može da se pije samo po malo , a tek  posle 4 sata može da  ustane i jede . Ovde su mi oprisali i ahliovu tekivu i onu na kolenu. Nosila sam gips 6 nedelja . Kad su mi ga skinuli otkrili smo da mi rana nije dobro zarasla . Imala sam duboku rupu . doktori su odmah reagovali i doveli plastičnog hirurga koji mi isterao malo krvi i stavio plastičnu kožu .  Poslali su me na rehabilitaciju gde sam 2 nedelje vežbala ruku i drugu nogu ( dok sam na operisanoj nosila ortozu koja se inače nosi samo par dana a posle noću) dok rana nije zarasla .Bila sam na rehabilitacji 6 nedelja .

Posle 2. operacije

Sada ću vam ispričati kako izgleda buđenje od opracije jer se kod 1.operacije ne sećam .Kad sam se probudila čula sam sve oko sebe ali nisam mogla ništa da vidim ( ne brinite to je normalno jer organizam treba da se vrati u normalu jer vas na silu probude da bi videli kako je pacijent posle operacije ) Ovaj put sam operisala samo tetivu kod kolena . Da ne bi došlo do slučaja od 1. opracije ovog puta su mi stavili PLASTIĆNI GIPS . Nosila sam ga 9 nedelja ( jer su mi pravili novu otrozu ). Posle su me poslali na rehabilitaiju gde sam bila 5 nedelja . 

Razlika između plastičnog i običnog gipsa

 Razlika  između ova dva gipsa jeste da je plastični gips od čvrstog materijala i izunutra ima neki materijal kao vlažna maramica kad je baš isteglite . Takođe ima malo mesta tako da može da se malo pomera deo tela ( ako možete nemojte baš preterati da pomerate ) Ne znam koji bih vam gips preporučila jer mi se plastiči gips pomerao i urezao u kožu jer su mišići atrofirali  . 

Nadam se da sam mogla da pomognem i da vam se tema dopala .

Vaša Aurora

 

 

Život iz mog ugla

Ćao svima,
Kao što već znate od rođenja sam u invalidskim kolicima , i navikla sam na to .Ljudi me pitaju zašto se smejem i uvek sam pozitivna . Ne razumem zašto ne bih bila . Zato sam odlučila da sa vama podelim kako izgleda život iz mog ugla .
Razlika između mene i ostale dece jeste samo to što ne mogu da hodam .Moja kolica su ona koja privlače pažnju i poglede ali ja ih ignorišem .Kada sedim u stolici nema puno ralika između mene i ostalih . Istina je da ne mogu da radim  neke stvari kao moji prijatelji , ali dajem sve od sebe da uradim to na neki svoj način . Istina je da veći deo dana sedim , ali šta se tu može ? Navikla sam .
Za mene skoro nema prepreka , uglavom mogu da se krećem svuda ( uz malo pomoći jer neko mora da me gura ) Zahvalna sam svojoj porodici i prijateljima na podršci , a moja želja u ovom postu jeste da svi možemo sve i da nema potrebe da se izolujemo i odmah odustanemo , već da svi imamo mesto na ovim svetu . Niko ne misli isto , svet ne bi postojao  neke razlike nas čine posebnim ( ne mislim na invaliditet , već na to da to da su  nam karakteri različiti ) .
 Zato NE ODUSTAJTE , BORITE SE !
Volela bih da komentarišete i podelite svima kome ovo može da pomogne
 Vaša Aurora

Kako da izbacite tugu iz sebe?

Ćao svima,
 Danas kao što vidite pisaću o tome kako da se oslobodite tuge. Ovo su neki  saveti koji možda pomoći Sreću je lako podelti sa svima ali evo kako se  osloboditi tuge:

1. Razgovarati sa roditeljima,                                                                                                           ne zaboravimo da su nam roditelji i prijatelji i uvek će biti tu uz nas , oni su imali iste godine kao i mi i možda imaju neki savet ili neko rešenje 
2. Proćaskati o tome sa drugom ili drugaricom , nije uvek prijatno da podelimo osećanja sa roditeljima ,  pa je najbolje podeliti naša osećanja sa najbolim prijatelima jer su možda i oni baš kroz to prošli.
3.  Napravite svoj dnevnik ,  za mene je to u neku ruku najbolje ako hoćete da se oslobodite a osećate se neprijatno da to podelite sa nekim ali i ostaće ta vaša osećanja na papiru i zatvorimo ga pa  kada prođe izvesno vreme moći čemo da se vratimo i zapitamo se da li je to toliko bilo strašno.

Ja sebe pronalazim u sva tri slućaja, misilim da ovi saveti najviše mogu da pomognu ako ne možete da pređete preko nečeg sto se dogodilo , ali treba preći preko nih i okreti list , ZABELEŽIMO LEPE stvari i sećajmo ih se ispunjeno smehom ali ponekad de možemo smejati i onim ne tako lepim osećanjima .
Molim vas komentarišite i podelite neke ideje kako da izbacimo tugu iz sebe , možda možete i meni da pomognete

Vaša Aurora

Zašto sam napravila blog?

Ćao svima!

 Već dugo sam želela da kreiram blog , da mogu da podelim mišljenje sa nekim .....

Evo šta želim da podelim sa vama....

Imam petnaest godina i od rođenja sam  u invalidskim kolicima . Trenutno sam završila 1.srednje kao i sva normalna deca . Nikad nisam želela da se izdvajam od ostalih , da dobijem više pažnje itd ...

Ako je neko imao neki loš komenar , ja sam samo ignorisalla , tako je i danas jer bi samoj sebi uništila samopouzdanje . Znam šta mogu a šta ne , neko može da trči  , a ja ne . Ali zato mogu sve ostalo možda ponekad uz malo pomoći ali mogu . Moj savet je da verujete u sebe , da  shatite da ako ste invalid u bilo kojim uslovima nije kraj sveta .NE IZOLUJTE SE! Treba to da prihvatite kao deo svog života , ako vas jedna ili dve osobe odbijaju UVEK će biti neko ko će vas primiti u društvo!

Svi znamo da je porodica uvek tu . Neki prijatelji koji vas odbace to ide njima na dušu  ne treba sebe kriviti za to!

Kao što sam već rekla NE IZOLUJTE SE! Moje najveće oružije je moj osmeh a pored toga je tu i inat , ali POZITIVAN ! 

Želela bih da komentarišete i da mi kažete  šta mislite o meni ovo je samo mali uvod od onoga što hoću da vam kažem 

Vaša Aurora