уторак, 16. јул 2019.

Život iz mog ugla

Ćao svima,
Kao što već znate od rođenja sam u invalidskim kolicima , i navikla sam na to .Ljudi me pitaju zašto se smejem i uvek sam pozitivna . Ne razumem zašto ne bih bila . Zato sam odlučila da sa vama podelim kako izgleda život iz mog ugla .
Razlika između mene i ostale dece jeste samo to što ne mogu da hodam .Moja kolica su ona koja privlače pažnju i poglede ali ja ih ignorišem .Kada sedim u stolici nema puno ralika između mene i ostalih . Istina je da ne mogu da radim  neke stvari kao moji prijatelji , ali dajem sve od sebe da uradim to na neki svoj način . Istina je da veći deo dana sedim , ali šta se tu može ? Navikla sam .
Za mene skoro nema prepreka , uglavom mogu da se krećem svuda ( uz malo pomoći jer neko mora da me gura ) Zahvalna sam svojoj porodici i prijateljima na podršci , a moja želja u ovom postu jeste da svi možemo sve i da nema potrebe da se izolujemo i odmah odustanemo , već da svi imamo mesto na ovim svetu . Niko ne misli isto , svet ne bi postojao  neke razlike nas čine posebnim ( ne mislim na invaliditet , već na to da to da su  nam karakteri različiti ) .
 Zato NE ODUSTAJTE , BORITE SE !
Volela bih da komentarišete i podelite svima kome ovo može da pomogne
 Vaša Aurora

Нема коментара:

Постави коментар